Источник

више сво] дух сиажи, који га је одријешио од окова земаљских, Но и( ако се од нас свију не тражи потпуно доброво.љно сиромаштво, тражи се дјелимично, такно наиме, да се човјек за љубав свом нааредовању или за добро ближњих својих откаже неких удобности и да принесе иеке жртве. Особито се он мора одрећи оних земаљских удобности, које га кваре, које би могле осујетити главни рад његов, бригу око и>егова вјечног саасења. И усред богатства може бити чокјек сиромашаа« кад ограннчи потребе скоје на што мању мјеру, кад се не заноси благом својим, већ у скромности својој увијек има на уму спасеше своје. То се сирпмаштво особнто цијени и зове се сиромаштвом духовним. Друга врста дјелимичног отказивања од свјетских уживања јесте оно, кад човјек себи ускраћује, да другом у невољи може помоћи. То је милосрђе, врлина хришћанска, такође јако средство за душевно напредокање. Ако дакле хришћанин неће да се одрече потпуно скојих неких земаљских потреба, ако и не прима на се закјет доброкољног сиромагптва, дужан је он ипак откидати од себе, да тим помогне и другог и собедругог материјално, себе духовно. Сиромах се слави ради знања свога (Сирах 10, 33). Благо сиромашнима духом, Јвр Јв њихоно царство нкбеско / (Мат. 5, 3 и парал.). Не могу сви примити тих риуечи, до оних којима је дано (Мат. 19, 11). Ко може примити, пека ирими\ (Мат. 19, 12). Сиромаштво њихово изпбилова у богашству иросшоте њиховс (П. Кор. 8, 2). Дадосте с радошЛу, да се разграби ваше имање зна/уЛи, да имате себи боље имање и неироиадљиво на небесима (Јевр. 10, 34). 30. Богатство — сметња спасењу. Сваки рад захтијева љубави, бриге и пажње. Гдје тога нема, тамо посао не може ићи од руке. Свакои су раду на путу неке сметње, које каља отклонити, ако хоћемо, да посао крају прикедемо. И спасењу су нашем на путу многе сметње. Те ће сметње знати отклонити само онај, коме је озбиљно стало до скога спасења. Измсфу силних сметња спасењу једна је и богатство. Само по себи богатство ннје гријех. Морална наука хришћанска каже, да човјек баш ваља да себе матерпјално обезбиједи, да тим боље буде у стању испу* њакати скоје дужности. Но богатство може бити сметња саасењу, ако му се сак човјек преда, ако на све друго заборави, па почне у благу