Источник

— 68 —

је прво била намијењена проповијед, радосна, утјешна, да је испунио Бог обећање Своје, дато праоцима њиховим. Али они — не бише досто/ни. Но оставимо сад на страну Јудејце, јер смо доста о њима чули већ прошлога пута, па погледајмо за часак, како је ме^у нама! Завиримо у Цркву хришћанску, да видимо, кога тамо има! Отворио је Бог послије невјерства јудејског широм врата Цркве Своје другим народима и поврвје свијет унутра и напуни дом Господњи. Поврвио је унутра као на весеље, баш као на свадбу праву. А пристави Господњи, свештеници Взегови, не бране ником пута унутра, јер ће Господ доћи, да прегледа госте Своје. Но прије него Господ дође, да нас прегледи, да види, јесмо ли за ВВегову кућу или не, да видимо сами то најприје, јер кад Он до^е, истјераће недостојне ван. Тада ће нам заман бити огледање, а сад још може од недостојвога постати достојан. Бијаше један човјек по данашњем св. јеванђељу, који се прокрао на брачно весеље, у којега не бијаше одијела брачног, а кад дође цар, да види госте своје, упаде му у очи тај гост, који спољашношћу својом не пристајаше у то друштво и он га запита : а како ши, друже, до^е амо без брачног одијела ? А госш Лугааше. Тада цар затвједи слугама, да му вежу и поге и руке, па да га вргну у тамницу, гдје је илач и шкргут зуба. Ви се питате: зашто то; откуд наједанпут таква строгост у онога, који је послао слуге на раскршћа, да покупе све, које год нађу ? и зле и добре? Питате се: зашто да страда човјек ни крив ни дужан, што је можда био сиромах, па немаше брачнога одијела ? Лијепо је и похвално то ваше заузимање за овога невољника, али ћете друкчије мислити и можда ће многи тако себе сажаљевати, кад вам кажем и протумачим, зашто је све то тако било. Езо шта је у ствари: није њега цар казнио, што је можда био сиромах, већ за велики немар његов. Био је обичај у оно вријеме, да су званице добијале брачно одијело, или бар један дио или знак брачнога весеља у кући, гдје се брак држао, као код нас од прилике рузмарин. Дужност сваке званице бијаше, да узме то одијело; ко није марио за њега, ко је био лијен, да сврати по њега, — зар није био крив, зар се могао трпјети међу осталима? Ето, тај је такав био; са нехата свога није имао брачна одијела, а на тај начин је омаловажио весеље, још више помутио радост домаћину и навукао на се гњев његов. Тако исто благи Бог основа на земљи царство, па обручи Сина Свога са Црквом Његовом, а нас позва на то брачно весеље. Нас