Источник

— 69 —

позва, да се радујемо слави Његовој, да подијели радост Своју с нама. А гдје је вама брачно одијело ?. Ви можда не знате, какво је то хришћанско брачно одијело ? Зар вам тешко погодити? Знам, да не мислите, да је то право одијело, јер Бог не гледа на спољашност нашу, не гледа, јеси ли бос или обувен, јеси ли накићен или не, него х^леда, јеси ли душевно умијен, имаш ли каква знака, који би те казао као хришКанина. А какав је то знак, којим хришћанин ваља да се окити, рекао је божанствени Учитељ : По том Ие сви иознати, да сше Моји ученици, ако узимате љубави међу собом, (Јов. 13, 35). А откуд ћемо добити те љубави? — Из љубави према Богу. Само онај, који Бога љуби, љубиће и ближњега свога. А љубав према Богу рађа се из чисте, чврсте вјере и сталне наде у Бога. Ето нам дакле одијела брачног, ето нам знакова, по којима ћемо се познати, да смо Божји! Вјера, нада и љубав краси човјека много више, нег' све свјетско злато и драго камен.е, а вјером, надом и љубављу треба да је украшен сваки прави хришНанин. То су знаци наши хришћански: вјера нада и љубав, а све се то слијева у један знак, — у крст. Три једнака крстова крака јесу вјера, нада и љубав, а четврти је — истрајност. Између кракова сјају свијетли зраци осталих врлина, као што видите да се слика на нашим иконама. То је наше хришћанско знамење. Сада дакле зароните у душу своју, па потражите, има ли у вама тог украса душевнога! Не морате сада мени рећи, има ли га у вас или не, већ сами са собом обрачунајте. И не само сад, него и кад дому своме отидете, кад будете са собом насамо, наставите посао тај. Па ако видите, да немате украса тога, да немате вјере, наде и љубави, купујте га по сваку цијену, не часите часа, не губите времена, јер не знате дана ни часа (Мат. 25, 13), у који Ле до&и Госиод ваш (Мат. 24, 42), да затражи од вас знак хришћански! Некад су фарисеји носили на челу и рукама знаке вјере и побожности своје, да буде свијету на видику њихова доброта. Ми нећемо бити фарисеји, да знак хришћански носимо само на спољашности својој, него га носимо у души, а он ће већ просјати кроз душу, а,а га и свијет види, не зато, што бисмо тежили за свјетским признањем, већ зато, што га не можемо затрпати у себи, јер он је адиђар драгоцјен, који можеш и мораш добро чувати, али му не можеш сјаја сакрити. На жалост многи су звани, али мало их је изабранш. Сви смо звани у Божје царство, али се не одазивамо сви позиву том. У многих нема хришћанскога знака, — остаде .само пусто име. Хришћани смо сви, зовемо се тако. И дирне ли ко у вјеру нашу, тешко њему ! Али