Источник

_ 75 —

10*

Цркви. Бог је за лијечење њихово угхотребио сва средства, јер у њима још гледи своју дјецу, као тто ни родите.љ не напушта свога злог дјетета, него гледи и смишља, кзко би га 1хзвео на добар пут, да од злога постане честит. Само они грјешиици, који не призиају спасоносног утјецаја хришћанској Цркви на људе, који изопачују у себи вјеру у Христа и сами се невјерством својим дијеле од Цркве, гхрестају бити шеиим члановима, и то не зато, што им нема у Бога милости, већ што на такве Дух Божји не може против њихове воље дјеловати. Они се сматрају „мртвим удовима на тијелу Цркве". Такви су: отпадници од хришћанске вјере ; јеретици, т. ј. људи, који не вјерују православно, већ како се свиди њихову уму; расколници или шизматици, која не признају црквене власти и онда сви велики грјешници, које Црква одијели од себ^, да не трују њене здраве чланове. Утјеха је за грјешника дакле, да је он, и ако душевно болестан још члан Божјег друштва. Али је опет с друге стране опасност, да не буде са гријеха свога одсјечен са тијела Црквинога. Шта више, ако је у јако велику гријеху, а. непоправљив, он видљиво још може бити чланом Цркве Христове, може се јога називати хришћанином, али пред Богом је мртав и гори од некрштенога. Пошто сваки гријех куче човјека све дубље, треба га се чувати, јер можемо лако бити од Бога одбачени. Грјешпик треба да се сјећа, да има граница Вожјем милосрђу, а не да се тјеши мишљу, да је и као такав још члан Божје Цркве. Он треба да се поправља, да се окористи Божјом благодаћу, која се у Цркви и на хвега своди. Не ради ли тако, он је онда болесшхк, којем лијечник пружа лијекове, а он их гура од себе, те тијем ускорава своју пропаст вјечиту. За њега има лијека само док се држи Цркве; преврши ли мјеру у гријесима, остаие ли глув према Црквиним опоменама, он је отпао од х&е, а ван ње се човјек не може спасти. Ако (грјешни ораш) ие послуша ни Црквв, да ти будв као незнабожац и мшиар\ (Мат. 18, 17). Ако ие останеш у доброши, и тџ ■Деш бити одсјечен I (Рим. 11, 22). Да се извади између вас онај\ којн је учинио шо дјело (блуд)! (I. Кор. 5, 2). Не будите иа саблазан ии Јеврејима ни Грцима, ни Цркви Божјој / (I. Кор. 10, 32). Ако је ко свадљив, ми таквога обичаја иемамо, ииши Цркве Вожјв (I. Кор. 11, 16). Или пе марише за Цркву Божју? (I. Кор. 11, 22).