Источник

Бр. 23.

ИСТОЧНИК

Стр. 361

истој што више да шкоде; друго, Јевреја, који много штете земљи наносе, те због тога, да их прогоне. Ме^у треће његове непријатеље спадали су сви јерешици. зато и савјетује проповједницима, да се боре с јеретицима и да су свагда на опрезу, чувајући вјеру своју. У борби са свима, јеретицима, вели Лутер, довољно је да проповједник добро зна катихизис, помоћу кога ће моћи одмах познати лажно учење. Насилних мјера према јеретицима није допуштао Лутер. „Мени је страшно," говори "вн, „да се угледамо на паписте и јевреје, који су, позивајући се на заповијед Божју, да се убијају лажни пророци, злоупотребљавали ту заповијед, те пролијевали невину крв. Ја се бојим, да ће ушљед те заповиједи, проглашивати јеретиком кога год хоће. Не ћу и не могу дозволити, да се физички казне лажни учитељи. Ако они буду рушиоци опћега поретка бпће довољно, да се само протјерују из земље. Лажним учитељима се треба противити ријечју Божјпм а насилним средствима немогуће их је извести на прчви пут. Обличавањв нроповједниково треба вазда да је сразмјерно према ступњу кривице онога, који је скривио, према његовом узрасту (а, Тим, 5, 12), природним наклоностима и т. д. Ако је ко згријешио по слабости човјечје природе, такога треба исправљати, по ријечима апостолским у духу кротости (Гал. 6, 1). Грјешника, ако је спреман да се покаје, не треба огорчити нити збунити, одбити нити осудити, него напротнв треба му помоћи, посавјетовати да се поправи и рећи му, да царство, у које је он позван, није царство за кидање и мучење савјести, него ради утјехе и умирења њеног. Зато, ако опазимо, да је наш брат з( рнјешио и видимо да га гризе сакјест ради учињеног гријеха, ми треба да га успјешимо радосним ријечима, да поступамо с њим с материнском љубављу а бригом н не треба, да називамо његов поступак нп заблудом ни гријехом, него погрешком. А да би га у неколико осоколили, треба му говорити, да су га то ђаво или месо (тјело) непримјетно довели до пада, да и свети не могу избјећи ђаволску саблазан и т. д. Другчије него са онима, који су нехотице згријешили, треба. пропонједник, да поступа са онима, који намјерно и упорно бране своје лажно учење, јерес илн свој безбјжни живот. ВЕјих тј )еба тако обличавати као Илија Валове свећенике, Исус Христос књижевнике и фарисеје, ап. Павле Симона Волхва. ГБих треба на то упозорав^ти, да су згријешили пред Богом, но да ће им Господ опростити њпхове гријехе, пко се чиетим срц«м покчју, одреку се свог безбожног жи-