Источник

Бр. 23.

источник

Стр. 363

очи у очи кори цара Ирода, што је узео себи за жену снаху своју, жену свога брата. Проповједнике и друге учи Лутер, да се у двору овога правила држе: кад говоре шта, коре или опомињу, нека чине то гласно а ако онај коме говоре, не ће да их ћује, нека исто понове. Ненса не гледа на звање и положај своје пастве, него нека јавно говоре без страха и објасеи, као што је он јавно пред курфирстом (изборним кнезом) проповједао, да је кнез додуше побожан и праведан, али савјетници чине што хоће. (Свршиће ее.)

Ријеч мојим земљацима о храмовној слави. — Синђел Владимир Воберић. Нмн г к к/шжаиике спасенУе, нежми егдл Сад нам је ближе спасење него ли кад вјеровасмо — тако почиње данашњи св. Апостол. Тако ћу и ја почети данагпњу ријеч: Освануо ми је данашњи дан брже него сам икад помислио. Нош ,к преиде, д денк при® влижиса: ноћ је прошла, а дан се приближио. Прошла је, протрчала, прохујала и опет једна година дана, од кад се задњи пут видјесмо, и приближи се данас дан радости моје, када вас Божјом милошћу опет видим здраво и весело у светом овом храму, који и сам радује се данас и у свечано рухо облачи, јер слави славу своју. Таква је радост била некад у домј- свештеника јудејског Захарије, кад му се на данашњи дан родио син Јован пророк, претеча и крститељ Господњи. Да се упитамо, зашто је била та радост у дому Захаријну? Зашто она весела врева и живост? Зашто толика срећа и блаженство, да су кадри били и нијема уста Захаријина отворити, да као пророк прослави Вога. Зато, што се на данашњи дан у дому Захаријну роди човјек, роди жиаот, и пуста и празна кућа његова напуни се данас животом. Истина, да су стари дани Јелисавете, жене Захаријне имали муке претријети, јер ж.енч, кад ра^а, трџи муку, јер до$в час њезин\ али шта је мука наспрам радости?! јер кад роди дијетае, више се пе оиомињв жалоши од радости, јср се роди човјек на свијета (Јов. 16, 21). А у дому Захаријном роди се данас човјек необичне природе. Како да се не радују, кад су и они били људи као и ми, грјешни и смртни?! Еад се и код нас радује, кад нам се дом умножи ноким чланом, у коме х^ледамо стуб и узданицу породице наше, и кад у рођењу његову х\ледамо јасну звијезду, преходницу љепших дана и среће боље. Људи су увијек људи, са малим измјенама једнаких