Источник

Стр. Н66 И С Т 0 Ч Н И К Бр. 23 хрвати се са животом у цељи достићи своје савршенство; онај, који свјесно знајући, „да се без муке пјесма не испоја, и без муке сабља не сакова', смјело напријед тече своме идеалу, своме задатку; онај који, ако га у постизавању овога у животу сиађу смутње и запрјеке, руши их па под рушевинама њиховим често и сам пада знајући, да је жив и силан Бог, који је кадар подигнути га, ако не у овом пролавном и тешком свијету, а оно у вјечности царству праведноме; онај, који вна нашто се родио, и цијенећи своје високо достојанство био је човјек кроз читав живот свој! Влаго томе, јер тај ће у плодовима труда скога до вијека живјети! Благо њему, јер имао се рашта и родити ! Амин. Врањево , на Ивањ-дан 1904.

Три ријечи о нрсту. I. »А ја Боже сачувај, да се чим другим хвалим, осим крстом Господа нашега Исуса Христа« тако одговори св. ап. Иавле (Гал 6, 14). Како је то св. ап. Павле дошао до тог расположења, да не ће ни чим другим да се хвали, осим крстом Христовим? — Крст је, свакако, невоља, туга, понижење; па како се може човјек њиме хвалити? — И гле, ипак се ап. 11авле њиме хвали; а заједно са њиме хвале се, свакако, и сви апостоли, а за њима и сви други крстоносци. За што је то тако? — Провидили су богомудри људи велико значење крста, високо га цијенили, и хвалили се тиме, што су се удостојили да га носе. Они су гледали у њему мјестО стјешњености — пространство, мјесто горчине — сладост, мјесто понижења — величање, мјесто бешчашћа славу, — и хвалили се њиме, као гато се други хвали каквим сјајпим украсом и одличијем. 0 када би и нама даровао Господ такав разум и расположење, да би појмили и осјетили силу крста и да би стали хвалити се њиме! 0 значењу крста у опште, ево кратка разјашњења: Господ је свршио наше спаеењо крсном смрћу Својом; на крсту је Он предерао осуду наших гријехова; крстом нас је измирио са Богом и Оцем; крстом је свео на нас благодатне дарове и све небеске благослове. Но такав крст Господњи је у њему самом. А сваки од нас постаће учасником спасоносне силе његове не друкче, него кроз свој сопствени крст. Сопствени крст свакога од нас, када се саједини са крстом Христовим, преноси ва нас силу и моћ овога, постаје као неки канал, кроз који се из крста Христова прелива на иас сваки добар поклон и сваки савршени дар. Из тога је јасно, да су у дјелу спасења сопствени крстови свакога од нас исто тако неопходни као што је неопходан и крст Христов. И ви не ћете наћи ни једнога да се спасао а да пије био крстоносац. Из тог узрока је сваки од нас са свију страва обложен крстовима, да се не би затруђивао тражењем крстоношења и да не би био далеко од спаситељске силе крста Христова. Може се рећи овако: погледај око себе и у себе, уочи крст свој, понеси га као што треба —■ сједињеног са крстом Христовим, и бићеш спасен.