Источник

Бр. 23.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 367

Хтјео — не хтјео снаки носи крст свој и то нонајвише не крст обичан, прост, него сложен, али сваки не, гледа на крст свој преко крста Христова; не обрака сваки крст свој на своје спасење; с тога крст и не бива код сваког спаситељним крстом. Прегледајмо све могуће крстове и разаберимо: како ваља носити који крст, да би он постао силом за наше епасење. Крстова је много, али се могу нодијелити на три врсте: прва врста јесу крстови спољашњи, они постају од бједа и невоља, и у ошпте из горке судбе земаљског живота; друга врста јесу крстови унутрашња, који се рађају нз борбе са страстима и прохтјевима, а за врлину; • трећа врста јесу духовно-благодатни крстови, које човјек налаже на себе савршеном преданошћу вољи Божијој. Сада ћу вам рећи неколико ријечи о крстовима спољашњим. То су најсложенији и најразноврснији крстови. Они су разбацани по свима путевима нашим, и њих сретамо скоро на сваком кораку. Овамо спадају: бједе, невоље, несреће, болести, губитци ближњих, неуспјесм: у служби, сваковрсна оскудјевања и штете, породичне неугодности, неповољност спољашњих прилика, увреде, кињења, објеђивања и у опште судба нхивота земаљског, која је код сваког мање или више тешка. — Ко нема који било од ових крстова? Не може ни бити, да га нема. Од њих не заклања човјека пи углед, ни богатство, ни слава, нити буди каква величина земаљска. Они су срасли са нашим боравком овдје на земљи од онога тренутка, како је затворен земаљски рај, и не ће нас оставити све дотле, док се не отвори рај пебески. Хоћеш ли, да би ови крстови били теби па спасење, употреби их према намјери Божијој, коју је имао, када их је назначавао за човјека у опште, а за тебе посебце. — За што је тако удесио Господ, да на земљи нема никога без горчина и тегоба ? За то, да човјек не би заборавио, да је он изгнаник, и да не би живио на земљи као урођеник у својој домовини, него као путник и дошљак у туђини, те да би желио да се поврати у отачбину своју. Чим је огријешио човјек, одмах је изгпан из раја и ван раја обложен је невољама, оскудици и сваковрсним неугодностима, да би се с.јећао да он није па свом мјесту, него стоји под казном, те да би се побринуо, да моли помиловање и повратак у свој ред. И тако гледајући невоље, несреће и сузе, не чуди се томе, а трпећи их, не жести се. Тако ваља. Кривцу и непослушнику и не доликује потпуно добро и срећа. Прими то к срцу и драговољно сноси судбу своју. Но рећи ћеш: а зашто је у мене више, а у другога мање? За што мене притискују невоље, а у другога скоро у свем срећа прати ? Ја хоћу да се искидам од невоља, а други ужива мирно. Ако је већ то општа судба, онда би је и свима без изузетка разди.јелити ваљало. — Па знај, да се она тако и раздаје. Пази само мало боље, па ћеш видити. Теби је сада тешко, а другоме је јуче било, или ће му сутра бити; њему сада даје Господ да одахне. За што гледаш на дане и часове? Погледај на цио живот од почетка до краја, па ћеш видити, да свима бива тешко, и још врло тешко. Нађи тога, који је ликовао кроз читав вијек свој. Сами цареви врло често по читаве ноћи не спавају од бриге и туге у срцу. Теби је тешко сада, а зар пређе ти ниси имао утјешних дана? Бог ће дати, па ћеш опет имати. Само трпи! Разведриће се небо и над тобом. У животу, као и у природи, бивају дани час ведри, час облачни. Је ли било када, да се црна облачина није разишла? И је ли било кога на свијету, који би тако мислио ? Немој мислити тш ти тако о својој невољи и обрадоваћеш се надом.