Источник

Стр. 368

ИСТОЧНИК

Бр. 23.

Теби је тепжо. А зар је го случајно и без узрока. — Погни мало главу твоју, и сјети се, да је ту Господ, који се очински брине за тебе и који не спушта очнју својих с тебе. Је ли те задесила каква невоља, знај, да она пије дошла друкчије, него са његовим пристанком и гјо његовој вољи. Нико други, до ли Оп послао је теби. А он свакако добро зна, шта, коме, када и како послати ваља; и када што пошље, шаље на добро онога, кога је задесила невоља. Размотри само и ти ћеш видити, да је Бог имао добру намјеру о теби када је на тебе невољу какву нустио. Ијш Господ хоће да очисти какав грнјех, или од грјешног дјела да те удаљи, или мањом невољом да прикрије већу, или ти даје прилику, да покажеш трпљење и вјерност Господу, да би онда и Он на теби показао славу милосрђа свога. Које било од овога тиче се тебе. Испитај, шта се односи на тебе, и приви то као мелем на рану своју, и утишаће се жестина њена. У осталом, ако не можеш јасмо да увидиш, шта ти је на име хтио дароватн Бог невољом, која те је постигла, а ти утврди у срцу свом општу вјеру, која не разбира, вјеру, да је све од Господа, и да је све, што долази од Господа на наше добро; и разјасни немирној души својој тако је Богу угодно. Трпи! кога Он кара то му је као син. Особито обрати пажњу на своје нравствено стање, и на вјечну судбу, која јој одговара. Ако си грјешан — као што свакако и јеси грјешан — то се радуј, да је дошла ватра невоља, да спали гријехе твоје. Ти посматраш на своју невољу са земље. Но нренеси се у други живот. Стани на суд. Погледај на огањ вјечни, који је спреман за гријехе. И одатле посмотри на невољу своју. Кад би имао онде бити осуђен, какве горчине не би ножелио издржати овдје, само да не би пао под осуду? Иожелио би, да би те сада сваког дана сјекли и пекли, само да ондје не би потпао под неописано и непрестано мучење. Само да не би искусио тога тамо, није ли зар боље, да сада издржиш ма и велику невољу, да би се тиме избавио огња вјечнога? Говорм сам себи: по грјесима мојима дати су ми таки ударци, и благодари Господу, што те благост његова води покајању. За тим мјесто бесплодног јадиковања, извиди, какав је за тобом гријех, покај се и престани гријешити. Када тако будеш себе расположио, то ћеш, свакако, рећи: мало ми је још то. По гријесима мо.јима, нисам тек само то заслужио! И тако, ако сносиш општу горку судбу, или трпиш иосебне горчине и невоље, добровољно их трпи, и благодарно их примај из руке Господње, као љекарство против гријехова, као кључ, који отвара врата царства небескога. И немој роптати, другом не завиди и немој се предавати бесмисленом јадиковању. Јер у невољи бива овако, да неко стане мутити се и роптати, неко се опет са свим заборави и падне у очајање, а неко потоне у својој невољи, и само јадикује, и не креће се мигпљу својом око себе нити подиже срца свога горе, — к Богу. Сви ти не користе се, као што треба, послатим им крстовима, те пропупггају згодно вријеме и дан спасења. Господ им је предао у руке њихово спасење, а они га одбацују. Снашла те бједа и невоља, већ носиш крст. Па гледај, да ти то ношење крста буде на спасење, а не на пропаст. А ради тога, није нужно горе премјештати иште се само мала измјена у милима ума и у расповожењима срца свога. Побуди у себи благодарност, подчмни се снажној руци, покај се, поправи живот свој. Ако те је оставила вјера, да Бог управља свим и свачим, .поврати је у њедра своја, и ти ћеш целивати десницу Божију. Ако ти се скрила свеза невоље са гријесима