Источник

Бр. 23.

Стр. 371

Мала јектенија. Возгллск: 1икш ТКОА Д!рЖ>1КЛ... Л /ИИНћ. П. антифон 8 ). Јектенија мала. ЕоЗГЛДСћ: 1дкш С.мг-К И ЧМОК^КОЛКЖЈЦТ*..

Л .ИИНк.

Ш. Антифон 8 ). Јектенија мала. 6озг/1Д!1.: 1лкш тм егн Еоп» ндшћ . . Ллтинћ. Г ОСПОДН коззкл^ђ .. и стихире на »Гогподи КОЗЗКД^Ћ«... 4 )

Возгллск: 1лкш ТКОА Д!ј)ЖДКЛ... Л /НННК.

Сллкл н нми-6: богородичаи (догматик) владајућег гласа.

Слдки и н м н ■<:: прдзникд у очи иразмика.

Сллкл: нразника. И ншН: богородичан. Вход с кадијоницом 5 ). Ск^ТГ ТИЈС1И . . . Прокимен дана 0 ).

у очи светога.

3 ) Овчј други и трећи антиФон поје се онога гласа, кога се гласа поји »Господи коззкдх "к...« односно сгихире на »Господн коззкд^т*«, 4 ) Како се поје ове стихире, види о томе на великом вечерњу у очи Недјеље примједба под 4. и 5. б ) Вход чини свештеник за вријеме појања богородична на сјеверна врата и кроз св. двери улази у олтар (види нримједбу 6 на велику вечерњу у очи Недјел.е'). Кад се на вечерњу чита еванђеље онда и вход мјесто с кадионицом бива с еван!)ел>ем (на Бадњи-дан и Крстов-дан 5. јан. на велики Петак и први дан Ускрса и по неки пут на Иређеосвећеној литургији). Вход се чини на великом вечерњу у очи Недјеље, Господских и Богородичних празника и светих са бденијем и полиједејом. Вход се чини на саме Господске празнике („Типик и 15. соптем.) на свакидашњем вечерњу у сирну, 1., 2,, 3., 4. и 5. Недјељу поста и то због великих прокимена. Осим тога вход бива и у 6-ту Недјељу поста — Цвијети — и ако се не пој И велики прокимен него прокимен дана. Вход бива у предпразнства Сретенија, ако очо (предпразвство) падне у сирну суботу (Типик 1. Фебруара). Вход бива још у вторник, сриједу, четвртак ; петак и суботу 2., 3., 4., 5. и 6. Недјеље часнога поста, ако у те дане падне срети с полијелејем („Типик" 24. Фебруар ли сл 8 читса ижр^трни чјгпша глдш ПрЕдт*ч*ш ко единту Ш1\ днж погтнм^т*«) или ако је храмовни празник (гл. 34, и 35. о храму). Кад служи сам свештеник без ђакона чини вход овако: При појању стихире на Слдкд и нун ^, отвара св. двери, увима и благосиља кадијоницу клања се престолу и целива његов крај правећи круг око престола излави на сјеверна врата говорећи тихо молитву входа и кади само Архијереја односну икону на његовом мјесту и по свршеној етихири начинивши крст кадијоницом улази у олтар кроз св. двери. И поклонивши се и цјеливавши св. двери улави у олтар кадећи престо три пут („Типик" гл. 2). Иредавши кадионицу, клања се престолу, цјелива његов крај, иде на горње мјесто и поклонивши се икони на горњем мјесту стоји на југо источном крају престола окренут лицем к западу чекајући да се одпоји прокимен. По том поклонивши се поново икони на горњем мјесту, враћа се и затвара двери и остаје на свом мјесто пред престолом („Булгаков г Б" II. издан!е стр. 766. — 767. примједба 19.—21.). ®) Прокимен 7Т;рохес{Ј,еУО^ - који напред лежи) јесте стих узет из псалама, који у себи садржи пророчанство о И. Христу. Прокимен долази увијек пред читањом св. Писма наиме : иред читањем паримеја, апостола и еванђеља и служи као предговор ономе, ппо ће се читати. Прокимен или износи садржај онога, што ће се за њим читати, или излаже значмј дотичнога дана т. ј. молитава и пјесама, те према томе се и назива ирокимеп аиостола , ако износи садржај апостола, или се назива ирокимсн дана, ако ивлАже молитве и пјееме, које се на дан односе. Сваки прокимен има за собом по један а неки и више стихова, који стоје с њиме у тијесноЈ свези и чине као неко продужење прокимена ови стихови показују колико се пута поји прокимен, т. ј. колико има стихова толико се пута поји прокимен. У нрвом случају прокимен се назива малим а у друг< м пак великим. Мали се прокимен поје на вечерњу, на свакидашњем вечерњу (прокимен дана); на