Источник

Стр. 372

Бр. 23.

7 ) Ј Паримеји обично 3. 7 ) Јектенијн сугуба: Рфжт* кги... Возгллск-к: 1лкш ,ИНЛО!ТИКТч » Ч1ЛОК'6кОЛК>К(ЦТ 1 ... Л .ИИНк. СпОДОЕИ Гошоди К -к К(Ч(рТ» [1и .. Јектенија просбена: Њпо.ши.ит^ ктрнкхо ,иолитк8 илшК... Возгллгг: ккш еллг-к и чмок^колкјејцт!... Л, иинк . /Иир -к к!-6,|п1. И Д^-ОКН '1' КО !уи6'. Гллкм ндш/л Го(под!Ки приклони 1111. Т(к-& Г осподи (велико). ДОЗГЛЛГ-к: К &ДИ Д! ржлгл Ц.1|1ГТК Т А ТКО!ГШ... Д ,ИИНк. Литија и стихире на литији 8 ).

сирни вторник, четвргак и петак на вечерњу; у велики пост у понедељак, вторник, сриједу, чегвр

так и петак 1., 2., 3,4,5 и 6. Недјеље поста; у очи страсног понедјељника, вторника, сриједе,

четвртка и петка. Ба велику суботу мјесто прокимена поји се »Лллил8'Гд« глас 6. У Недјељу на

вечерњу не поји се никад »Дллил^Тл« него прокимен („Типик" гл. 9.). У очи суботе „месонусне" и

п Р е А Духовима поји св »ЛллилУГл« иначе увијек проклмен, иа ма се у суб >ту свргаавала служба за мртве („Типик ц гл. 13.). Велика се прокимен поје на Господске празникз: Божлћ, Богојављење,

Снасов-дан, Преображење и Крстов-дан (14. септем.) и то на сам празник Јна вечерњу. Но ако пак Божић, Богојивљење, Преображење и Крстов-дан падну у суботу то се велики нрокимени поје онда у очи самог празника („Типик" — 14. сеитембар). У недјељу сирну, 1., 2., 3 , 4 и 5. Недјељу великога поста поје се такође велики прокимени: » Н е шкрлти лицд ткоего...« и » Д длт * бси достоаин...« т. ј. једне Недјеље један а друге Недјеље други. Ако пак у понедјељак 3 или 4. недјеље поста падну Благовијести, онда се не поји велики прокимен него прокимен дана („Типик" 25. м рт) Белики прокимен поје се цијеле свијетле седмице, у Недјељу ап. Томе и Духове („Типик" посљед ових дана). Велики прокимен »Господк коцдрисА...« поји се још у очи сваке недјеље преко цијеле године.

7 ) Паримеј (ткхроциос ргоуегТзшт, рага1зо!а, ирича, кратка м »рална ноука) је читање неких избраних дијелова св. Писма старога завјета врло ријетко новога завјета, које 'садржв у себи иророчанство о догађају, који се у тај дан слави, или разјашњује намјеру, ,ради које је установљен дотични празник или садржи похвалу нразнику. Паримеји се читају само у очи великих празника са бденијем и нолијелејем. Изузегак од овог правила чине празници 1. и 13. септем., који немају на јутрењу иолијелеја, а на вечерњу им се читају наримеји. У очи Недјеље и ако прчвило проиисЈЈе да се држи бденије, ииак нема паримеја. У очи недјеље се читају паримеји само онда, кад се слчве оци васељенских сабора и то: 318 отаца првог васељеноког сабора у 7. Недјељу послије Ускрса; оци шестог васељенског сабора 16. јула и оци седмог васељенског сабора 11. октобра, Осим тога у очи Недјеље се читају паримеји, кад у Недјељу падне ГосподскиЈ или Вогородични празник или свети са бденијем и полијелејем („Типик" глава 2). Обично се читдју 3 паримеја. Но кадкад се чита и више н. пр. 5. јан., 25 марта, на велику Суботу, или ако у један исги дан падну~два празника с паримејима, читају се паримеји оба („Типик ,< 9. мај Маркове главе) Паримеји светима истога чина су једни и исти. Зато „Типик 14 по некад означује књиге св. Писма из којих су наримеји узети, а но некад вели; чтшТа три пртод05НичЕСК1А ИЈ1И утжТа три сКАТитмкСК1А На апостолске празнике паримеји се узимају иг саборних посланица апостолских. Паримеји се читају и на свакидашњем вечерњу и то: у сирну сриједу, четвртак и петак часнога пос^а. Паримеј се .на малом вечерњу ^ита само једанпут и то, кад Сретеније падне у сирну суботу („Типик" 2. Фебруар). Паримеј се чита на налоњу на сред цркве иза амвона.

8 ) Литија или литанија (ХсТУ] — 8ИррИса1)Ш, 14)^1110 ] ХиОЈХОСС — усрдно се молим^ јесте

опћа усрдна моли1ва, која се састоји у много пута понављаном »Господи по/иил8и«. У најстарије вријеме свршавала се литија за вријеме опћих биједа и невоља, или на з^спомену ради избнв Ђења од биједа и невоља, изван храма под отвореним небом у граду или изван града. Данас^се литија свршава или у притвору, ђе су у прва времена Хришћанства стојали оглашени, или се свршава у западном дијелу храма. У притвору се свршава на свевоћном бденију, а у храму се свршава на

великом вечерњу у очи Недјеље или ПјЈазника, кчд се не држ^ свеноћно бденије. Осим тога у

притвору се свршава и литија за мргве на крају вечерња и јутрења (Правило за Свршавање ове

литије за мртве налази се, у „Типику 14 гл 9. пошљедње\3ри"). Излазећи из олтпра и долазећи у

притвор, мјесао, ђе су ст^јали оглашеви, свештеник пресгавља долазак Х|.иста Спаситеља, који је

дошао на земљу, да просвијетли оне, који су у тами и да позове гријешнике на покајање.