Источник

82 —

исивот свој, дјела, ријечи и мисли са еајвећом Вожјом заповијешћу, нећемо ли призиати, да нам не ваља живот ? Треба да су давно настала времена, да је хришћанство заправо побиједило свијет, не опсежношћу, него духом. Која вајда, ако је много хришћана на свијету, а мало љубави? Без љубави нема правог живота, нема праве среће. Ви впдите то по својој породици. Ако игдје треба љубави, треба је у породици; ту треба да су усредсређени осјећаји њежности и милоште, а гдје у породици тога нема, нема Божјег благослова. А сви смо ми најпослије једна породица, па ако иема љубави међу нама, бадава ћемо се чак и причешћивати, јер каже св. апостол: Ако језике човЈвчје и анђеоске говорим, а љубави пемам, онда сам као звоно, које звони, или ираиорац, који звечи; м ако имам иророштво и зпам све шајне и сва знања и ако имам сву вјеру, да и горе иремијегитам, а љубави немам, — нишша сам; и ако раздам све имање своје и ако иредам шијело своје да се сажеже, а љубави немам, — нишша ми се не иомаже! (I. Кор. 13, 1—3). Говори нам данас св. јеванђеље о љубави према Вогу и према ближњима. Но нијесу то двије љубави, већ једна, а Господ их је раздијелио зато, што су они Јудејци, који су слушали ту Његову бесједу још нешто до Вога држали, али љубави према ближњима у њих није било. Па им је рекао тим ријечима Спаситељ, да није доста само љубави према Богу, ако немамо љубави према ближњем. Управо и нема љубави према Вогу тамо, гдје је мржње према ближњем јер ако ко рече: ја љубим Вога, а мрзи па брата свога, лажа је, јер ко не љуби браша свог, кога видн, како може љубиши Еога, Кога не види? (1. Јов. 4, 20). Једна је дакле љубав, само се на разне начине исказује. Кад не љубим брата свога, зар нећу и родитеље ожалостити, а каква ми је онда љубав и према њима? Тако нема ни љубави према Богу онај, који је не осјећа према људима. Како је Богу мила љубав, видите из овог примјера: Сви су апостоли били мили Спаситељу, али је највећма волио св. Јована. Јован је лежао на грудима Спасовим, јер је имао најмекше срце у њему је било највигае љубави. И он је потпуно схватио највећу заповијест Свога Учитеља, па је у својим списима највише о љубави говорио и зато се и назива: аиосшол љубави. Ко хоће да зна, шта је љубав и како је треба његовати, тај нек отвори у св. Писму дјела св. Јована, па ће се задивити том широком срцу и разумјеће, зашто је Јован у старости својој, кад већ скоро ни тијелом својим није могао владати, непрестано говорио: Дјечице, љубише се међу собом!