Источник
Стр. 358
ИСТОЧНИК
Бр. 23.
ствари својим повјереним овцама, да излаже кратку језгру или извод св. Писма, и то: 1. Десвт Божјих заиовједи, које је дао и поновио сам Господ Бог (Исход 20, Второз. 5), а сам Исус Храстос протумачио (Мат. 5), а које су укратко изложене и у св. јеванђељу (Мат. 7, 22). — 2. Чланове символа вјере , које су саставили апостоли пуни св. Духа и који се скоро један до другог налазе у првој проповједи св. ап. Петра (види Дјела ап. 2). 3. „Оче наш", којој је молитви сам Христос наш Првосвештечик, своје апостоле и ученике научио (Мат. 6, Лука 11). — 4. Тајну св. крштења. — 5. Ријечи разрјешне молитве о благодатном опрогатењу гријеха (Мат. 18 и Јов. 20). —• 6. Тајну јевхаристије, сагласно описану код јевавђелиста (Мат. 26, Марко 14, Лука 22 и ап. Павле у &. Кор. 11). Тако су радили и учили и св. апостоли с избраним својим помоћницима у својим црквама и проповједима, па тако треба и ми да радимо. За младеж и прост народ Катихизис је најсавршенија и најбоља наука, зато га треба непрестано проповједати. Ја бих желио, говори Лутер, да се катихизис сваки дан проповједа и из књиге просто чита. Али наши проповједници и слушаоци мисле, да га знају у прсте и стиде се тог простог, једноставног учења, као што они катихизис сматрају, него хоће да говоре о високим стварима. Племство и сељаци кажу: Наш проповједник удесио једно те једно. Проповједа само катихизис, што ја већ давно знам. А проповједници управљајући се по вољи својих слушалаца, упуштају се у дубоке предмете а забацују основе, на којима би ваљало зидати. Сваким даном све вигае увиђам, да има врло мало проповједника, који би као што треба разумјели и тумачили простом народу 10 Божјих заповједи, символ вјере, Оче наш и др., док их велика већина преврће пророка Данила, Осију, Апокалипсис и сличне тешке књиге. А народ, он долази да их слуша и блене у њих, као у какво чудо. II а кад про^е година, они не знају ни 10 Божјих заповједи, ни символ вјере, ни Оче наш, та најугледнија мјеста и основне елементе, које сваки Хришћанин треба да зна. Ја молим и опомињем све проповједнике и учитеље, да тумаче св. Писмо, па и тешке књиге, али само тамо, гдје то дозвољава мјесто, вријеме и развиће слушалаца. Најбоља и најкориснија је нроповјед, и по други пут велим, јесте тумачење катихизиса. При таком послу није велика слава ни сјај, али је велика корист, јер се у катихизису садржи цијело св. Писмо.