Источник

Стр. 386

ИСТОЧНИК

Бр. 24.

Разни хаџилуци, подизање цркава, свршавање сдужбе и т. д. од много мање је важности од васпитања дјеце! Васпитање дјеце је дужност родитељска, дјете без васпитања је ватра без пламена. Ако хоћеш, вели Лутер, да се покајеш за све своје гријехе то васпитај сам своју дјецу и не узимај васпитача. Проповједници, као и други људи, морају и ван свога дома чинити добра дјела. На то упућују поједива мјеста св. Писиа (Исх. 58; Сир. 4; Лука 11; Рал. 6 и др.) и примјерн ст. и повог Завјета. У ст. Завјету се слави због дјела милосрђа, као што је познато, Јелисије, а у новом Завјету Исус Христос и Шегови ученици. Проповједаици треба да се брину и помажу: 1. праведне проповједиике и Хришћане, који су ради истине гоњени и ехи1е$ СкггхН (прогнаници ради Христа) названи; 2. сироте ученике и штуденте; 3. Сироте напуштене удовице и сиромашну дјецу, особито учитељску и проповједникову; 4. просте људе, који морају да се просјачењем прехрањују; 5. оне, који су у тавницама и међу овима варочито оне, који су невино страдали. Сваки од нас треба да помаже споменуте јаднике по својим силама и средсгвима, ко новцем ко ријечју: позивањем богатих људи, да принесу шта на тако племениту жртву. Проповједници се морају наћи, да помогну и људима, који су тужни, у невољама, искушењу и бјеснима и т. д. Тужним људима шреба говориши, да се већином велики и тешки гријеси свагда зачињу у самоћи, док се на протик они, који живе у друштву с људима, боје већих преступа. Самоћа у опће клони човјека гријеху. Роспод је човјека створио за друштво а не за самоћу. Исус Христос говори: „гдје су два или три скупљена у име моје, ту сам и ја међу њима". Самоћа је штетна и по тјело и по душу, јер изазива нерасположење, жалост? зловољу, рђаве мисли и т. д. Оне, на које наилазе велика искушења, треба савјетовати: 1. да своје мисли и осјећаје оснивају на ријечи Божјој; 2. да не мисле, да су само они у невољама, него да има много таких људи; 3. да се са свим предаду вољи Вожјој, 4. да су непрестано у друштву и да се разговорају; 5. да благодаре Вогу зато, што их је удостојио посјете, без које остају хиљадама људи; 6. да не би било добро ни корисно> кад би човјек знао, какво се добро скрива под искушењима и т. д. и напошљетку биће корисно, да им савјетује, да читају или поје 142. псалам. А онима, који сумњају у вјечни Промисао треба говорити: 1. да им је таке мисли дао ђаво. који хоће да створи од њих непријатеље