Источник

Стр. 10

источник

Бр. 1.

тијела и крви христове? Ми, грешни иноци, и живимо само од исповиједи и ове спасоносне тајне. Говорим за живот духовни: ослаби душа, отврдне срце, гријеши ум, — што да се тада ради? — одеш к духовном оцу, откријеш пред њим сву душу, очистиш савјест тајном покајања; причестиш се св. христовим тајнама, и гле — опет нам буде лако, свјетло, мир у души, и опет се охрабриш, обновиш духом, и лако гониш од себе грјешне мисли... . У истину је то хљеб небесни, то је — чаша живота; кушајући то, наша дугпа живи бесмртним животом.... Ето, зашто је на св. гори атонској и установљено, да се сви монаси исповиједају и причешћују сваке недјел> а , а послуга преко недеље!".... Свједоче то и свети богомудри оци. „Заиста ништа не помаже да се душа очисти, да се ум просвијетли, тијело освети", — пишу преподобни Калист и Игњатије — „ништа тако не помаже, да се страсти умире и одагнају ђаволи, као често, од чиста срца и душе, причешћивање светим и животворећим тајнама Христовим„. — „К^д се ми, недостојни", говори пррподобни Исахије, „удостојавамо са страхом и трепетом да се причестимо божанственим и пресветим тајнама .Христа Бога, тада овај божански огањ, улазећи у нас, одмах оДгони од нашега срца лукаве духове злобе и прашта нам пређашње гријехе; а ум наш ослобађа се онда од немирних напастовања лукавих мисли". Ево, како се и св. Василије Велики моли: „Буди ми милостив, Росподе, да ми буду ове св. тајне у помоћи, да одагнам од себе сва маштања и лукава дјела и радове ђаволске, којн тајно у удовима мојима ради..." Знали су за силу те тајне и древни Хригаћани: па су се причегаћивали сваке службе, сваког празника, а у крајњем случају једаипут на мјесец. Отуда су и били они снажни у врлини: а не као ми грјешни ! 4. Плодови св. Христових тајана. По учењу цркве најсветија тајна тијела и крви Христове даје онима, који се достојно причегаћују, чврстоћу тјелесног састава скупа с костима, излијечење различитих недуга, — здравље, крјепост, обрану, спасења и освећење душе и тијела, — одагнање невоља, — радост и весеље, — опраштање гријеха, — умртвљавање страсти, — просвјећење и очишћење окаљаие душе, — чување од свакога дјела и ријечи, што убија душу, — сачување од сваког ђаволског дјела, — стијену и помоћ и одагнање противника, т. ј. злих духова, — истребљење и потпуно уншптење лукавих мисли и предузећа, и ноћних маштања мрачних и лукавих духова, — исправак живљења и утврђење у светости живота, — чување заповиједи, — умножење врлине и савршен •