Источник

Бр. 1.

ИСТОЧНИК

Стр. 11

ства, — просвећење чувстава, — мир душевних сила, — в Ј е РУ не " постидну, — испуњење мудрости, просвјећење очију срца, — смјелост и љубав к Богу, — опћење Духа светога, — умножење божанске благодати, — усељење у душе наше Бога Оца, Бога Сина и Бога Духа светога, — учвршћење живота, — залог будућег живота и царства, — понутбику живота вјечнога, — живот вјечни и бесмртни, — угодан одговор на страшном суду Христовом, — опћење небесних блага. 5. Примјери из живота светих, који доказују, да се под видом хљеба даје истинито тијело Христово а под видом вина истинита крв Господња. I. У животопису св. Григорнја Двојослова, папе римскога, приповиједа се о знаменитом чуду, које се догодило у пречистим тајнама након молитве овога светитеља. „Једна чувана римска жена донесе просфоре на св. тајну причегића; литургију тога дана свршаваше сам св. Григорије. Кад дође вријеме да се људи причешћују, приступи и та жена, да прими св. тајну. Код ријечи светитељевих: „ Преиодаешсп животвпраи\-х т&ло Госиода нашего И. Христа ," речена жена насмија се. Видећи њезин смијех светитељ вадржа своју руку и запита жену: „Зашто се смије?" „Чудно ми долази, владико, да ти називаш тијелом Христовим тај хљеб, којега сам ја својим рукама испекла". Ов. Грпгорије, видећи њезину невјеру, помоли се Богу, и одмах хљеб доби облик самога истинитога тијела људскога. То је чудо видјела не само жена та, веН и сви остали, који бијаху у храму, прославише Хрис.та Бога и утврдише се у вјери гледе пречистих тајна, да се под видом хљоба даје истинито тијело Христово, а под видом вина истинита крв Господња. Светитељ се поново помоли — и вид тијела људскога претвори се у вид хљеба. Нема сумње, да је жена са страхом и трепетом нримила хљеб, као тијело Христово, исто тако и вино — као крв Христову". II. Један старац, који живљаше у скиту, бјеше велики подвижник; али прост у вјери и вбо^ своје простоте много је гријешио. Он говораше: хљеб, који ми примамо, није право тијело Христово, већ само слика његова, Не павећи на сва укјеравања, старац одговарагпе: „Док се не увјерим самим дјелом, не могу вјеровати." Св. подвижници рекоше му: „Идуће недјеље помолићемо се Богу, и Бог ће нас услишати." Старац пристаде радосно на тај предлог и мољаше се Богу