Источник

Стр. 12

источник

Бр. 1.

овако: „Госгтоде! Ти зааш да ја не вјерујем не из злобе, већ да не заблудим вбог незнања; откри ми, Господе Иоусе!" Тако се молише и други старци подвижници. Вог их услиша. И кад д<фе недјеља, они одоше у цркву — и отворише им се очи. Кад је хљеб положен био на св. пријесто, он се представи у виду младенца; а кад свештеник пружи руку да преломи хљеб, анђео Господњи сиђе с неба с ножом, закла младенца, крв његову ули у чашу; а кад је свештеник раздробио хљеб на мале частице, тада и анђео одсијече од младенца мале частице; кад они приступише да приме тајну, старцу једином бјеше пружено тијело с крвљу. Угледавши ово, он се стресе и завапи: „Цјерујем, Господе, да је овај хљеб тијело Твоје, и чагна ова крв Твоја!" И у онај час тијело у руци његовој постаде хљебом, као што бива у тајни, и он се причости, хвалећи Бога. Послије овога старци му говорише: Бог зна, да чокјек по природи својпј не може јести снјеже тијело, па за то и даје тијело своје под видом хљеба, и крв своју под видом вина — онима, који то примају с вјером." Св. подвнжници захвалише Богу 8а то, што није допустио, да старац, који је био у сумњи, уништи трудове своје, и сви се с радошћу повратише у своје ћелије. III. Једном дође преподобии Нифон с ученицима својима у цркву на молитву (у Цариграду), гдје је већ Еиископ почео божанску литургију. И гле, преподобному Нифону отворише се очи, и он видје огањ, шго сиђе с неба н покри олтар и архијереја; а у вријеме трисвете пјесме јавише се четири анђела и појаху с појцима. А у вријеме читања „апостола" видје св. ап. Павла, који стајаше иза чтеца и гледаше у њ. За вријеме „јеванђеља" ријечи као свијећа, дизаху се к небу, а код преноса св. дарова отвори се свод црквени, отворише се небеса и, уз необични мирис, силажаху анђелп с пјевањем: „Слава Христу Богу!" и ношаху дивнога младенца н, полсживши га на дис кос, сами окружише пријесто. А кад настаде вријеме освећења дарова и свршавања тајне, приступи један од најсвјетлијих анђела и, узевши нож, закла младеица и изли св. крв у чашу; затим положи младенца на дпскос, и стаде опет у ред с другима. По том за вријеме причешћипања, блажени видје, да је код неких, који се причешћиваху, лице било свијетло као сунце, а код других тамно и мрачно, као у црнаца. А назочпи анђели пазише: кад је ко приступио и достојно се причестио, они га вјенчаше, а од недостојних одвраћаху се и гнушаху се. По свршетку ове службе, он видје опет младенца цијела на рукама анђелским, гдје га узносе на небо. Сам преподобни приповједи то ученику своме, који и записа ово на корист другима.