Источник

Бр. 1.

ИСТОЧНИК

Стр. 17

Сваки ти народ толико славнијех имена пружа, за која се ниједан невјерни неће ријешити да их као незнатне сматра. Знамеиити и многоцијењени од емпиричке школе Бекон не само што није био невјеран као његови жестоки поштоватељи, него се свагда за правог хришћанина признавао. Тротије је био хришћанин премда је у неким случајевима падао у заблуду. Он је написао књигу: „о истинитости вјере". Лајбниц је био најревноснији 8аштитник хришћанства. Њушну није било понижење да напише књигу: „0 сличности Јеванђеља". Локе је писао о разумном хришћанству. Волгаер овај најбољи и најмногостраније учени природњак, био је у исто вријеме прави хришћанин цијелог свога живота. Сличних и много других људи може се с пуним разлогом ва доказ изнијети, да се хришћанство у потпуној сагласности налази са разумом, али не са уским, једностраним заслијепљеним и готовим на подругивање, него са разумом вигаим, многостраним и непристрасним у свим својим ипзљеђењима и доказима. Глака IV. Неколике мисли. Међу данашњим људима има их невјернијех, а међу вјернијема много онаквих, чија је вјера пуна неједнакости и противурјечја. Мпоги од овијех писали су против хришћанске вјере, али ништа нијесу могли доказати; сви су они на крају морали признати дубоку премудрост оне саме вјере, коју су тако рђаво појмили, и чијима су правилима, р^аво шљедовали. Шљедећи докази, и ако нијесу новина, ипак не губе своју вриједност, и ја за корисво налазим овдје их поновити: Ж. Ж. ЈРусо у свом „Емилу" говори ове и свакоме достојве спомена ријечи: „ Ја признајем да сам поражен величанством св. писма. Светиња јеванђеља говори моме срцу... Како су мале у сравњењу с њим велике књиге филозофа". Може ли тако узвишена а у исто вријеме тако проста књига бити дјело човјечије ? Може ли бити Онај, чији живот она преставља, обични смртни ? Живот Сократов много је мање васвједочен од живота Исуса Христа, па ипак нико у њ не сумња. Много је мање разумљиво, каквим би се начином могли договорити неколико људи да напигау сличну књигу са ивмишљеним садржајем, него то, да им је за њу као грађа послужио живот једног јединственог човјека -