Источник

Бр. 1.

ИСТОЧНИК

Стр. 25

открића славнога Коперника дознали, да не само земља, већ ни цијела сунчана система у свемиру није ни вигае ни мање, него ништави прах, тако, да ће можда поглед, као да је материја средиште и основ психички, с временом разлетити и нестати, као дим, и материја ће се с њезиним атомима показати нигптавом пред могућством и необухватљивошћу у динамичком и пластичком одношају свијета неистражене још психике!... „ И треба да лијечник само стане на тачку гледишта ситога материјалисте, па неће бити у стању разјаснити себи метафизиком материјализма саме свагдање и кардиналне појаве, како у сфери психике човјекове, тако и у сфери чисто тјелесних појава врло сложене организације његове. Зар су давно Фохти, Молешоти и Бихнери тврдили, да је дух човјеков такав продукт мозга, као што је жун — џигерице, или мокраћа — бубрега; да, пошто је дух човјеков сила, а сила се одређује масом материје, то, што је већа маса мозга, тијем су умне способности човјека веће?! Али тријезно и беспристрасно научно истраживање тога питања показало је сву таштину и ништавост сличних погледа. У самој ствари, средња тежина мозга човјекова по Фирордту износи 1220—1360 грама, а средња тежина мозга код слона износи 4441 грам, а код кита — по Рудолфу — 2816 грама. — И тако, с механичке тачке гледишта умне способности кита и слона морају надматпавати исте код човјека за 2 и 3 пута! Мозак чувенога политичкога радника Гамбете тежио је 1180 грамова и био је лакши од средње тежине мозга јевропске жене. Мозак Кувје-а, који је био тежак 1861 грам, математичара Хауса 1492 грама и Брока 1484 грама с те тачке гледишта био је много мање способан, много слабији, него умне способности једног простог циглара, којега је мозак гго Фирордту био 1900 грама тежак. Што се тиче одношаја тежине међу масом мозга и тијела, то се и она не може узети као базис, да се одреде умне способности индивидуа. У самој ствури, по Фирордту тежина човјекова мозга односи се према тежини његова тијела, као: 1:40, а код шимпанза, као 1:21, код штиглица (нтица) као 1:14, а код сјенице, као 1:12!... По овим датама, дакле, умне способности сјенице морају надвисити човјекове способности не мало за 4 пута! Ево гле, мислићеш. гдје је «умна палата!« Без темеља је и онај метод, који се оснива на изучавању множине мозговних бразготина, или односне количине сиве и бијеле каквоће мозга. Са овим задњим критеријумом на пр. гуске су несравњиво паметније од кокоши, паса и коња! А што да рекнемо на ону тему, кад сравнимо неколико врло малих чворова живчане сиетеме мрава са мозгом ма кога сисавца V А међутим ум мрава, његове мјерничке и социјалне способности стављају природописци често шта више за примјер човјеку! <• Отуда је, као дан јасно, да механички поглед на одвисност духа човјечјега од његова тијела не може да издржи ни најслабије тријезне научне критике, јер оу факта у даном случају показала се снажнија од стављене хипотезе. Отуда слиједи, да злоупотребити термин »здравље« у једном само механичком смислу не смије ни лијечник, ма да се усуђује да примјењује своје мјерило свима појавама врло комплицираног живота човјечјега организма и то тијем више, што тајанствена свеза душе човјечје с његовим тијелом не даје врло често