Источник
Стр. 2 II С Т 0 Ч Н И К Бр. 1. конзисторијалном од 22. децембра 1888. бр. 1853 крајем сваке године, упућује се сво подручно свешгеиство, да све разае исказе, који се у смислу дотичних наредаба имају подносити овој епархијск )ј влдсти, доставља путем надлежаих протопрезвитерских звања, па да при томе поднашању има пред очима наредбу конзисторијалну од 8. јануара 1898. бр. 3389 ех 1897, по којој несмију свештеници сами испуњавати 7., 8. и 9. рубрику у списковима о стању свештенства, већ те рубрике имају да испуне за сваког свештеника надлежни протопрезвитери односно надзиратељи протопрезвитерата, који су дужни исте рубрике у смислу споменуте наредбе на основу иознавања подручних свештеника безпристрасно и савјесно да испуне. Из конзисторијалне сједнице. У Бањалуци, 26. јануара (8. феб.) 1905. Митрополит: Евгеније.
Српско-православна АЕМ. Консисторија Захумско-Херцеговачка. Број 540./I. и8 1904. Пречасном парохијскот свештенству и славиигл цркв -школс. одборима српске-православне Митрополије захумско-херцеговачке. Пошто и уз пркос чешћих овамошњих савјета, повива и опомена: а) да се новац црквени са свима списима, исправама, задужнацама и сл. има држати у благајни црквеној у цркви; б) да се нокац црквени може издавати у зијам само сигурним особама са сигурном јамчевиномв) да се од дужника црквених има на вријеме купити интерес на дуг као и главница дужна према уговору уносити у благајну црквену — има и данас доста у овом погледу немара, особито по сеоским црквама, то да се не би дошло до рђавих иошљедица, како по цркве, тако и по дотпчне црквено-школске одборе, који рукују црквеним новцем, те према овоме и одговорни су црквено-школски одбори ва новац црквени, који им је повјерен на руковање: овим најозбиљније и најодлучније за пошљедњи пут савјетујемо, опомикћемо и позивамо пречасно свештенство и славне црквено-школске одборе, да без икаква изговора и говора имаду одмах довести у ред руковање црквеним новцем, те сваку неуредност уклонити, јер у противном случају бићемо приморани, да се строгим законитим сретствима, која нам на расположењу стоје, послужимо против немарних црквено-школских одбора, и у овоме случају биће одговорни лично црквено-школски