Источник

Бр. 1.

ИСТОЧНИК

Стр. 7

ски народи гложе се и крваве међусобно, мјесто слогаки да стану на супрот навали османској *). Али крај најбол.е воље није папа могао измирити вавађене хришћанске кнежеве на Западу те их одушевити на сложну ваједничку акцију против Турака. Чим је Евген IV. ступио на престо подигоше се против њега у папској држави рођаци пок. папе Мартина V. грофови Колона, а њима се придружи амбицијозни и даровити дука Милачски, Филип Марија Висконти. Поврх тога пријетио је папској курији много љући непријатељ, и 'то баш у крилу римокатоличке цркве. Сходно закључку сабора у Косницу иаредио је папа Мартин V. булом „1)шп опит" од 1. фебруара 1431. да се отвори црквени сабор у Базелу, повјеривши младом и способном кардиналу Јулијану Цезаринију да руководи саборским сједницама. Црквени сабор у Базелу ичао је прије свега да уклони јерес у Чешкој, да измири завађене хришћанске кнежеве и да изведе потребне реформе у крилу римокатоличке цркве. Када је у јулу 1431. отворен сабор у Базелу, на коме је највише било доктора и магистара богословије а врло мало представнака вишега клира, опазило се одмах камо смјера већина саборска. Кроз сабор су струјале демократске идеје. Већина саборска искрено је хтјела извести корј^ните реформе у цркви, јер се било нагомилало толико зала и злоупотреба, да је бнло крајње вријеме да се озбиљно почне са темељитом исправком. Но када је искрсло питање о корјенитим реформама истицали су угледиији представници саборски, да је један од главиих узрока злом стању у рпмокатоличкој цркви папска апсолутна власт. Требало је дакле ограничити напску власт и поставити принцип, да је сииодски ауторитет јачи од папскога, да је папа подложан одлукама синода. Тако је дакле отпочел1 латептиа али упорна борба изме^у синода и папске курије, борба која ће након неколико година Бечким Конкордатом да сврши поразом демократске струје, али само за неко вријеме, да почетЕсом XVI. вијека избије свом снагом на површину у личности Мартина Лутера. Чим је папа Евгеи IV. сазнао за демократске тежње базелских синодиста разријешио је споменутом булом „СЈиошаш аћо" од 18. дец. 1431. сабор у Базелу, сазивајући нов сабор послије годину и по у Болоњи. Поступак свој оправдао је папа највише тијем, што је Базел и сувише далеко Грцима, те је на основу грчког уговора са папом Мартином V. препоручивао Болоњу као мјесто, гдје се најзгодније може извести сједињење цркви. Разумије се да је овај папски корак Ј ) Сессош, ор. сћ. Бос. VIII.