Источник

источник

Стр. 45

један светитељ питао зле духове: „Чега се они највише боје код хришћана?" — „Тога, што ви једете, т. ј , светог причешћа. 0 кад би хришћани ваљано чували оно, што примају у причешћу, били би неприступни мрежама нашим." Ето. каква је моћ св. тајана. 8. Један египатски пустињак, именом Марко, живљаше 30. год. у затвору. не излазећи из своје ћелије. Ради учвршћења свога у подвизима, он се врло често спремао да прими св. Христове тајне и стога је долазио к њему свештеник, који је свршавао службу, исповиједао и причешћивао старца. Ђаво позавиди вјери, трпљивости и усрдности к молитви пр. Марка. Да га обрати од тих врлина, хтједе ^аво понајприје да поколеба у њему повјерење и поштовање према његову духовному оцу — свештенику, који га је причешћивао. И ето доведу к пустињаку бјесновита да се преподбни отац помоли за њега. Ђаво улије томе бјесвовитом да изрекне разне клевете на свештеника, као на човјека нечиста живота и недостојна да ј е свештеник. Опрезни старац опазио је искушење ђаволско и, изгнавши молитвом бијеса, рече излијеченому да се сјети ријечи Спаситељевих: „Не судите, па не ћете осуђени бити." Наскоро дође свештеник ради богослужења и њега прими старац с пре^ашњим поштовањем и радошћу. Вог није пропустио, да утјеши невинога старца виђењем, које показиваше, да је свештеник, којега је бјесновити клеветао, достојан свештенослужитељ. Старац је видио, кад је свештеник приступио к олтару, да је сишао с неба анђео, положив руку на главу свештеникову и он је постао налик сјајном ступу. Уз то се чуо глас: „Што се чудиш томе впђењу ? Еад земаљски цар не брани. да се приближе к њему и да му служе великаши у оцрњеном одијелу, то зар цар небески не ће очистити слугу својих, који свршују тајне и стоје пред пријестолом Његовим и не ће ли их осјенити својом небеском славом?" 0 томе вађењу приповиједио је пр. Марко свакоме, савјетујући да се одаје поштовање свештеницима, као представницима нашим пред Богом, и да их не осуђују. 9. Ето једнога чудноватога случаја из живота пренодобнога Сергија игумана. Једном је преподобни Сергије служио ллтургију. Исак ћуталица стајаше у цркви и видио је у олтару некога, што служи са препод. Сергијему свијетлим одеждама. На входу са Јеван^ељем чудни посјетилац иђаше за Сергијем и лице његово сијаше таком силном свјетлошћу, да га Исак није могао гледати. Чудо му разријеши уста, и он запита побожнога Макарија: „Шта је то?" — „Не знам, одговори Макарије, и мене страх хвата, —• ја мишљах испрва, да је то свештеник, која » је дошао с кнезом Владимиром, али бојари рекоше, да није; без сумње