Источник

Стр. 54

ИСТОЧНИК

Бр. 2.

мишљењу — има се вјенчање обавити не у парохији, гдје је жепик рођен, него у оној парохији, у коју се са родитељима преселио и гдје се он као парохијанин те парохије исповједао и причешћивао. (Пракса карловачке митрополије, обзиром на §. 41 деклараторије од 1779. наиме је та, да се вјенчање, у случају, да су брачници из разних парохија, обавља увијек у парохији невјесте). Могу ли се скупа опојати дјеца и одрасли ? Ногребне молитве за одрасле садржајем својим сасвим се разликују од погребних молитава за дјецу. Та се разлика огледа поглавито у јектенијама и за једне и за друге. У јектенији за одрасле моли се свећеник да би се Бог умилостивао и гријехе им опростио. А у јектенији за дјецу — да би Бог, по обећању своме, упокојио дјецу са праведницима. 0 гријеху код дјеце нема ни ријечи, стога је посве неупутно одрасле са дјецом скупа сахрањивати (исп. Рук. д. с. п. 1833. Ш. стр. 394—403; Ср. СилЂченковт,: Практ. Рук. стр. 129; Тулвск. Еп. В&д. 1874. бр. 17; Ср. >Свод указ. и зам&токг по вопросамх паст. практики«. 1899. стр. 331; Булгаковт,: Настолвнал Книга. 1900. стр. 1222). У каквим се црквеним одеждама, црним или свијетлим, има свршити опијело односно парастос ? Тачног одговора на питање ово не можемо наћи ни у једној књизи богослужбеној. У Требнику у чину »погршнГА .шр^ки^г чмок-бкг« вели се: » гкафжннкћ прниидг кћ долп>, кћ н(,иж( /Иоцјн оусопшдгш ,пжатт*, коЈложикг 6 п| т ј л ј и л г н кложикћ дглт/и к к-к клди,1кницУ, клдитт, т^/1о .жртклгш...« (ТребникЂ. Москва. 1882. стр. 207). У чину »погршнУл [ кацкнникшк - к (стр. 250) речено је само: »при^одАтт, ( кацјжницм шк,1лчжи ко (КАфжнич[1К1л од(ждм...« Ни на једном мјесту не говори се, какве те одежде имају бити, црне или свијетле. Из овога можемо закључити, да је употреба ц^них одежди при погребу и парастосу неоснована и да се ни најмање не слаже са хришћанским погледом на смрт. Смрт правога Хришћанина јесте унраво прелаз из земље плача и јада у земљу истинске, праве радости и весеља, прелаз из овога јадног живота у живот вјечни, бољи; стога и црква свим силама настоји да ублажи и умањи тугу и жалост сродника и пријатеља за умрлим покојником, када пјева: »КЛДЖЖТ* пУтк КТј ОНкЖ! ИД!ШИ ДННК Д&1Ш, 1дкш ОуГОТОКЖА Т!К"6 /П^|ТО оупокож1а « (Прокимен. глас 6. В. Требникх: стр. 232). Неоснованост црног одјејанија при опијелу потврђују и ријечи св. Јована Златоустог који тумачећи П. гл. посланице ап. Павла Јеврејима, вели: »не кидајте власи своје и не облачите се у црне хаљине.« Употреба црног одјејанија при опијелима и парастосима у неким православним црквама (нпр. у Русији и Митрополији карловачкој) свакако да је пастала имнортирањем са запада, као што су оданде пренесени и други неки посмртни обичаји, нпр. метални вијенци на самртнички одар. Православна црква никада није узаконила употребу црног одијела при опијелу и парастосу. За ово у богослужбеним књигама нема никаквих прописа. Устав црквени прописује облачење црног одјејанија само у вријеме св. четрдесетнипе и то у седмичне дане осим суботе, недјеље и Благовијести; затијем у дане страсне или велике седмице, осим литургије на велики четвртак. (По пракси карловачке Митрополије служи се у црним одеждама и на задушнице, при парастосима и опијелима. Види: