Источник

Бр. 2.

ИСТОЧНИК

Стр. 57

тврдњи спољаглњих органа чувства, с његовом слијепом вјером у материјалистички догматизам. Немогућност материјалистичкога догматизма за љекаре изразила се врло карактеристично у савременом облику такове тачне области знања, као што је посебна физиологија (ргана чувстава, која сва у цијелости почива на идеалној философијн Канта. У самој ствари, и такав корифеј физијологије и физике, као што је Хелмхолц, користио се философијом Кантовом, као јевристичким принципом. А што се тиче немогућности метафизике материјализма у осталим областима знања, почињући од тачних позитивних наука и свршујући са хуманитарним наукама, не говорећи већ више о етико-религијозној области, то је свуда на свима позицијама његове бојне спреме нанесен њему смртни ударац! Најпослије резултатом метафизике материјализма показује се, као судбоносна пошљедица његова, жалосни песимизам с његовом проповиједи о свјетској тузи и утопијским сањаријама, да би по човјештво било боље уништити земљу, да се прекрати на њој сваки живот. Тај болесни 1:аес1шп1 упае песимизма јест потпуно достојна његова казна, осуда човјечјега разума за љегову гордост У самој ствари, ми видимо сад тужне и до крајности жалосне резултате те чудне философије. Човјек под њезиним упливом разочарава се у радостима живота, у самом себи и својим умно-наравственим силама. Он тражи не живот, већ смрт! И то је савремени бучни, грозничави живот с његовим трзавицама једино ради животињских интереса, ради златнога телета и грубочувствених наслада, цио тај вијек растројене живчане системе људи с оном ужасном статистиком самоубијстава, вијек жељеза и бромних препарата јест дивна илустрација и демонстрација резултата гордости људске, његова егоизма и животињства!... У сфери чувстава порађа гордост раздражљивост, скроз и скроз досадно расположење и уопће понижени чувствени тон. Ма како да се заноси гордељивац он у самој ствари никако није умирен за своје чврсто, егоистичко ја, за своје сталне животињске интересе. Његова живчана система због тога, очевидно, мора страдати, што се не може у своје вријеме да покаже у опће на тјелесном здрављу гордељивца. Што се тиче воље гордељивца, сужен је њезин рад до крајњега пигптит'а. Она је сва управљена само на самога гордељивца. Његово »ја« и јест његов Бог. (Свршиће се). Кратак преглед црквено-школског и просвјетног Љивота. У овоземној цркви. Пријелаз у нравославље. У Бихаћу у мјесецу децембру (19.) прошле г. прешла је из римокатоличке вјере у православну Јозефина рођ. Критнер са њезина два сина Владимиром и Миланом. Исто тако прешао је из евангеличке вјере у православну Франц Печенка судски тајник у Бихаћу. Чин пријелаза обавио је прота Бихаћки Коста Ковачевић са свештеником Стеваном Ковачевићем из Прич токе, а као свједоци тога св. чина били су Витолд витез Заржицки, судски тајник код окружног суда у Бихаћу и госпођа Јока Крецо из Бос. Петровца. Дао Бог,