Источник

Стр. 36

источник

Са ведиком зебњом кревули се Грци крајем 1437. г. на запад. Између њих не бјеше тако рећи ни једнога, који је пристајао уз унију из чисто вјерских побуда. Велик дио многобројне цареве пратње бјеше тога увјерења, да ће склапањем уније добити помоћи са запада, те њоме рестаурисати старо ромејско царство, док се опет један дио са разлогом плашио западне помоћи, сјећајући се добро четврте крсташке војне, која је мјесто освојења Свете Земл.е из руку невјерника завршила освојењем Цариграда. Међу ове ваља убројати Марка Евгеника, архиепископа ефескога и његова друга Георгија Схолара, потоњега цариградског патријарха Ђенадија 1 ). У царевој пратњи било је и таквих који нијесу вјеровали да је запад у стању пружити какве помоћи због растројства у римокатоличкој цркви, које цијепаше западну Европу на два велика табора. Нешто раније ^прије него што ће Грци кренути из Цариграда одредио је папа Евген IV. булом ,,Вос1оп8 ^еп1шт" од 18. септембра 1437. Ферару као мјесто будућег синода, на што синодисте 12. окт. попријетише папи да ће га свргнути, ако не опозове ову одлуку. Ну папа Евген IV. осјећаше да је дошло вријеме да учини краја несложним и неодређеним одношајима са синодистама, те 15. фебруара 1438. булом „Ехро8С11; (Јећкит" нареди синодистама, да се у току од 30 дана разиђу из Базела, јер ће их иначе искључити из црквене заједнице 2 ), Али синодисте не бјеху вољне да се покоре, него закључише да истрају до краја, изабравши у новембру 1439. за папу Феликса V. У оно дакле вријеме када Грци ступаху на земљиште класичне Италије отпочиње у крилу римске цркве поновна шизма. Да се страсти између завађених партија толико јако и тако брзо разбуктале много је допринијело и питање уније са Грцима из разлога које горе наведосмо. Како је намјера нашега чланка да назначимо више историјскополитичке прилике у Византији и на Западу, које су поглавито изазвале склапање уније, толико непопуларне код православног народа на Истоку, не ћемо се на овоме мјесту пуштати у детаљан приказ преговора и диспута који отпочеше у Ферари а завршише у Фиоренци 6. јула прокламацијом уније у катедрали фиорентинској. 1:Бих је на основу многобројних извора оцртао Хефеле у споменутом дјелу, приказавши веома пластично држање представника римокатоличке, а тако исто и православне цркве. 4 ) Живот и дјелање Марка Евгеника оцртао је Јоћ. Сгакеке у студији „2и Магсш Еа^ешсив уоп Ерћезиз" у 2еЦзсћг. {иг Кгсћеп^езсћ. XII. 91—116 а о Схоларију иисао је исти Дресеке у Вуиапип18сће 2в11всћп14 IV. Стр. 561—580. а ) Сесеош, ор. сН. Оос. СЕУШ. СБХУ. С1јХУ1. СХХХП.