Источник

Бр. 3.

источник

Стр. 85

извадити? У књизи Рјепицкога »ИзгАснжн Божнткншон ЛитУргји« то се рјешава просто: »приуготовивши св. Даре свештеник очита спомен Пречисте Дјеве Марије и светих, спомиње живе и мртве. А то значи, све се свело само ва ријечи, а међутим, у истој књизи Рјепицкога читамо: »први хришћани обичаваху приносити пред литургнју хљеб и вино; свештепик је од тога избирао најбољи хљеб и вино за свештенодјејство, а из осталих је хљебова вадио само по »малу честицу«. Православна источна црква и досада вади из просфора честице у част Богородице, светих, за живе и умрле, па зашто је унијатска црква прешла на »читање«? Да ли је она тако радећи сачувала право да се зове »грчкога обреда«? У литургији оглашених не налазимо у служебнику унајатском разлике од поретка православне цркве, сем само то, што су у унијатском служебнику при молитви код свакога аитифона насликане руке, подигнуте у вис и заједно сасгављене, као што се то чини код римокатолика. Литургија вјерних представља ове особине по унијатском служебнику. 11ри возгласу: Љкш дл под-ћ д^рждком Тконо... обраћа се свештеник људима и ширећи руке говори: нмн* и пригнш н ко к^кн к^кшк-к. По тумачењу унијатских катихета чини се ово за успомену на то, »што се у најсгарије доба хришћанско у том часу отварале царске двери, које су дотле биле затворене«. ЈНтета, што унијатске катихете пе додаду: »и као што се сада чини у православпој цркви, од које нас је Рим откинуо својом упиЈОм и која се држи обичаја и норедака »најдавнијих времена хришћанских«. Херувимска пјесма овако је изложена: »Иж! ^р^киш тлинш шкрлЗ^КЈШ,! н ЖИКОТКОрАН^Н ТрОИЦ^ Тј )н [КАТбк> П^ШК нјшносаш,!, КЈАК^К) нмн^ ЖИТЖ1к8|0 ШК|рЖИЛ1г шчилк«. (Заглто треба само »шчллк« оставити, а не » кјако! житжгко^ попожи « ?) Но сама круппа и непомирљива разлика опажа се у главном моменту литургије вјерних, у моменту претварања св. Дарова. Унијатска црква учи, да претварање (пресуштаствљење) св. Дарова бива кад се изговарају ријечи: прМжите, тдит!, гн нтк т-6,10 -ио!... »При овим ријечима освећује се и претвара се хљеб у најсветије тијело Христово, а при ријечима: »пшт! ш ша кси, г'ј'а !гтк крокк , иоа « освећује се и претвара вино у најсветију крв Христову« — тако се тумачи у тој књизи Рјепицкога и тако гласи унијатски служебник. Нехотице се намеће питање: нашто су ријечи што даље слиједе и зашто нијесу уклоњене из унијатског служебника: »И готкорн оуко Ч И, ЧТНО! Т^ЛО Хрти ТКО!ГШ; Л 6Ж! к-к чиши пи, чтнУи крокк Хртд тко1гш«... и »пр!ложнк-к Д^о.и-к ткоиж-к С катм.јгк « ? Ето ту се и показује смјеса чистога Нстока са исквареним Римом, испољавање римскога, а одржавање источнога само за приформу. Та иромјена разјашњује и звоњење у упијатским црквама при произношењу ријечи: »прГнлшт! тдит!« и »пУитг ш н^а «, дочим је православна источна црква сачувала само једно звоњење по претварању св. Дарова, о чему предаје и унијатски катихета ради већег протусловља себи: »св. црква одредила је, да се послије пресуштаствљења св. Дарова звони у велико звоно, да би се вјерни који не могу да присуствују на св. литургији, сајединили са вјернима, који се у цркви налазе и ноклонила се Господу Богу«. Нашто писати једно, а чинити друго? Научени на такав поредак, унијати чак и тада, кад су се већ сјединили са православном црквом, не заборављају тако лако оно што су навикли те многи од њих нри произнашању ријечи: » Ткоа ш ткои^-к « устају од клечања правећи шум и нарушавајући тишину у најсветијем тренутку. Најзад мора се казати, да је и вријеме употребе преосталих св. Дарова, и сам поредак овога у унијатском служебнику сасвим други, и разликује се од