Источник

Стр. 116

источник

Пахомије Велики је први дао опћа правила ва све манастире. Но отац и организатор аскетског живота у манастирима јесте св. Василије Велики (* око 3-20. | 379.). У вријеме св. Василија изгубио је мапастирски живот у моралној снази, увукла се лијеност и нерад међу манастирце, те ово бјеше нови мамак монашком животу, коме се многи почеше и да одају. Св. Василије је учинио томе краја. Оп се по наговору своје сестре Макрине одрече свијета одавши се аскези, пошто је претходно раздијелио своје имање сиротама и невољнима. Да се што боље упозна са аскетским животом, путовао је св. Василије по истоку и Египту, гдје упозна велике људе у побјеђивању свијета и самога себе. Бративши се у своју отаџбину намисли, да и оствари све оно, што је на путу запазио и научио. Због тога се повуче у самоћу близу манастира своје сестре, крај села Анеса. Ту је св. Василије у самоћи проводио дане у најстрожијој аскези. По узорима, које је проучио на свом путовању, оснује друштва, у којима је спојио самачки живот са монаштвом. И тако поста св. Василије Велики осниваоц манастира у Понту и Кападокији. Св. Василије је тачно надзирао живот манастирски. У ту сврху је написао 55 опширних и 313. кратких правила, која су изложена у еротематском облику. Опширна правила излажу основе аскетског живота, а краћа правила све појединости истога живота. Осим споменутих аскетских правила истичу се по том предмету још три аскетске поуке, у којима је, слободно можемо рећи, изведена у врло кратким потезима језгра споменутих правила. Да би читаоце могли упознати и са том врстом књижевног рада св. Василија Великог, те да би имали ма и приближну слику аскетског учења св. Василија Великог, одлучили смо се те преведосмо ниже изложене три аскетске иоуке св. Василија Великог. Споменути нам је да смо преводили са њемачког по издању: ВЉ1. (3. КЈгсћеп^.: Аи8^е^аћ.1(;е бсћпћеп (1ез ћ1. ВазШиз с1ез Сгтоззеп. II. В. Кешр(еп 1877. сгр. 11—30. I. Живот хришћанинов сличан је војничкој служби. Славни су до душе царски закони за поданике, но важније су царске заповиједи војницима. Ма какве заповиједи издане биле војницима, ко тежи за великим и небеским достојанством и хоће увијек да буде уз Христа, тај нека се држи истих, чим чује узвишену изреку: кто дж-б м8жнт-к, дл пом^дггк&тг: и ид^ж! (сл!к дзт>, тУ и 1лЧга л1ои к У дјт-к (Јован 12., 56.)«. Гдје царује Христос? На небу и тамо треба да управиш свој ход војниче! Заборави сваки мир на вемљи! Ни један војник не зида куће, нити стиче њива, нити се бави трговањима, која новац ДОНОСе. »Никтож* ( ео ) КОИНЋ ШКЛА 11)^38!^!,* К&ПЛЖ.ИИ ЖИТЖГКИЛ1И, Д.1 КО!КОД-^ ОугОДЖЋ к У дјтђ (в. Тим. 2, 4.)«. За војнике се цар стара; (војник) не мора себи, да спрема ужитка нити о томе, да се брине. На царску заповијед свугдје му је отворена кућа поданика. Он не треба да се за кућу стара: на путевима има шатор а према потреби и хране, воде да није и толико сна, колико природа даде. Силни су путеви и ноћне страже, снашање тогшоте и хладноће, борбе против непријатеља, крајње опасности, а врло често, ако се тако деси, и сама смрт, и почасти и царски дарови. Мучан је у рату живот, а у миру славан. А ко је провео живот свој у славним дјелима, тај ће добити за своју храброст почасни вијенац, при-