Источник

Бр. 4.

ИСТОЧНИК

Стр. 123

ријечи, нека се прочитају слиједећи изводи, који испадоше из пера највећега свјетскога хирурга — учепога Николе Ивановића Пирогова. » Искрено вјерујем у учење Христа Спаситеља«!.. »За садањега хришканин-г требо, да је признање божанске мрироде у Сиаситеља крајеуголним каменом његове вјере«!.. *Ја сам иосшао иравовјерним, не изгубивши ни мало од мојих научних, мислима и искуством стечених убјеђења!« Ево искренога призпања једнога од највећих медицииских умова. Чувени Боткин бјегае исто тако религијозан. А ево што је недавно рекао директор петроградскога завода експерименталне медицине, чувени патолог, професор Лукјанов у јавној сједници философског петроградског друштва: »Иостоји велика област религијозног темеља, који даје вјери то, у што се узда философија, осуђена на вјечно чекање... Ако с научним знањем пролазе кроз сву историју човјештва упоредо и други облици знања философски, религијозни и умјетнички, то очевидно, има за то довољно основа у самој природи нашега духа, која је снажнија од иозитивизма и иреча је од њега«/ А ево што је рекао генијални учењак 19-га вијека, учењак, који је створио читаве гране знања у области медицине и хигијене, учинивши велики преврат у тијем наукама, познати Пастер кад наступа у број »бесмртника« француске академије наука: »Појам о бесконачном има неизбјежни израз свуда, у цијелом свијету. Благодарећи њему натириродно лежи у дну сваке душе «... »Онај, који признаје бесконачнога — а то пе може нико избјећи — признаје у тој тврдњи натирироднога више , него што га има у свима чудесима свију религија. Идеја Бога само је форма идеје о бесконачном. Док тајна бесконачности буде давила човјечју мисао, дизаћемо ми храмове култу бесконачнога, прослављали ми Бога ма под којим имепом, и у тима храмовима видићете увијек људи, који клече, опружене по праху, зддубљене у мисао о бесконачном«!.. »Сретан је онај, који у себи има Бога\.. који служи идеалу јеванђеоских врлина ! Ево извора великих мисли и великих подвига«... Тако је мислио велики Пастер, тај прави пријатељ човјештва, који је својим бесмртним открићима и подвизима убрисао цијеле потоке суза страдајућега човјегатва. Пастер је умро у дубокој хришћанској вјери, у којој је живио цијелога живота свога. Ево, спремајући се гробу, његове снажне руке, које су недавно чиниле чудеса у области науке, држе па прсима Распеће Христа Спаситеља. Понављам: ја сам намјерно све ове примјере навео као закључак овог одјела, да покажем, да хришћанска религија и њезипа начела не само не протуслове начелима медицине и хигијене, већ упоредо, оправдавајући та начела, запаљују топло религијозно чувство и код највећих умова, који радише и још ће радити на најгаирем пољу медицинског знања и хигијене.

3 а г р е б.

С руског превео протопрезвитер Јован ПетровиИ.