Источник

источник

Стр. 125

Број храмова. У току године 1903. било је у митрополији краљевине Србије: 644 цркве, 49 капела и 53 манастира, и то: у епархији биоградској било је 168 цркава, 2. капеле и 15 манастира — свега 185; у жичкој: 112 цркава, 12 капела и 12 манастира — свега 136; у нишкој: 205 цркава, 26 капела и 1о манастира — свега 246; у тимочкој: 82. цркве, 5 капела и 6 манастира — свега 93; у шабачкој: 77 цркава, 4 капеле и 5 мапастира — свега 86. Укупно храмова било је 746. Буковинско Далматинска Митрополија. Наплата парохнјског свештенетва У 3. броју задарског »Гласника« читамо шљедећу вијесг: У царевинскОм вијећу 30. марта (12. априла) Влада је поднијела законску основу о преинаци « допуни закона 19. септембра 1898.. о дотацији православног парохијског свештенства у Далмацији, сличну оној. коју је иоднијела за римокат. парохејско свештенство. По овој законској основи установљена је конгруа за пароха у Задру 2000 круна, за пароха у мјестима преко три хиљаде душа 1800 круна, а за сва остала мјеста 1600 круна; за свештеничке помочнике: у Задру 1100 круна, а за друга мјеста 1000 круна годишње. Парохијски свештеиици добивају послије првих 5 година службе повишицу од 100 круна годишње, иослије других 5 година опет нову повишицу од 100 круна, затијем послије свако 10 година, до 40 годиие укључно, по 200 круна годишње новишице. Свештеници, који иостану физично немоћни да вргпе активну службу, добивају иензију, и то: ако нијесу навршили 10 година службе 1000 круна годишње, до 20 година 1200, до 30 1400, до 40 година службе 2000 круна Ова посљедња пенсија може на предлог консисторије бити повишепа на 2200 круна евентуално и на 2400. Исто тако и свештлничии помоћници имају право на понсију према годинама службе од 800 до 1100 круна годишње. — Закон овај имао би стати дјеломично на снагу са 1. јануаром 1906. године. Сврачамо пажњу нашег свештенства на овај начин наплате и обезбјеђења под старост, и дубоко смо увјерени да ће мјеродавпи фактори при своједобној градњи закона на нанлату нашег свештенства-овдје изнесену лијепу слику очинског старања од пас много сиромашније Далмације — од које смо већину досадашњих наших црквено-управних установа примили. за образац свога рада примити. Нови достојанственици православне буковинске цркве. Како јавља Православна Буковина«, царским указом од 27. марта т. г. именован је за генералног викара и консисторијалног архимандрита митроносни архимандрит Мирон Калинеску ; за копсисторијалног савјетиика свећеник Мелетије Халии, а за архипрезвитера черновичке саборне цркве гимнасијски катихета-професор Калистрат Кока. У Русији. •ј' Нрофесор Духовпе Акадеиије М. А. Олесницки Кијевску дух. академију постигла је тешка жалост смрћу врснога члана доктора богословије Маркелина Алексјевића Олесницког. Покојник је служио при Академији од г. 1873. до 1875. Предавао је на академији морално богословље, а касније психологију. Име Олесницкога познато је у руској богословској литератури и он се сматрао као један од најбољих православних моралиста. Најпознатија су му дјела: »Књига Еклезијаст" (магкстерска дисертација); »Историја нравствености и нравствених учења«; »Морално богословље или хришћанско учење о моралу«; »Морални прогрес«; »Из системе хрпшћапског морала« (докторска дисертација), а такође писао је омање