Источник

Стр. 132

источник

Само је шкодљиво високоумно знање; знање удружено са скромношћу узвишава дух, побуђује нас да силније љубимо Бога и сав човјечански род. Старај се да по могућности све темељно изучиш. Површно знање обично ствара полутане и самопоуздане људе, који сазнајући своју ништавост, радо се удружују са другим шупљоглавцима, да с њима заједно свуда оглашују, како су они велики, а како су велики, ништавни. Овијем се и објашњавају непрестана нападања педаната и блебетавих говорника на озбиљне научењаке и праве мудраце, одовуд и истиче заблуда масе, да се поклања ономе, који снажније од свијех говори, а мање од овијех зна. Наше доба није изостало у људима опишрнога знања, али на жалост број полутана превлађује. Стиди се да припадаш тој већини. Али, не стиди се због сујетног самољубља, него по осјећају дужности, због љубави према отаџбини, и уважења према човјечијем духу, којим те је Створитељ обдарио. Ако не можеш дубоко пронићи у све кругове људских знања, онда бар упознај се с некима, да би се из њих користио онијем знањима, без којих би било неопростиво бити; или изабери из свијех наука једну коју драго и на њој редовно извјежбај све своје моћи и своју вољу, да не изостанеш ни иза кога другога. Ево прелијепи савјет који Сенека између осталога предлаже паметноме: „Ако хоћеш да читање оставља у теби дубоке и трајне утиске, онда се ограничи на велики број иисаца који су проникнути здравијем умом, те питај свој ум и душу битношћу њиховог рада. Свуда бити значи нигдје не бити. Ко нроведе свој живот у путовању заиста ће видјети много туђина, али ће задобити мало другова. Таква је судбина и оних жедних читаоца, који неволећи особито ни једну књигу прелистају небројено мноштво. Ма којој се грани наука посветио чувај се да не паднеш у обичну погрешку, да у ласкању према изабраном предмету презирега све друге науке, које ти не знаш. Презрење, с којим се односе многи пјесници прозаицима, прозаици пјесницима, природњаци филозофима, математичари природњацима и обратно, није друго ништа него дјетињарија. Све науке и вјештине, сва ередства познавања и изражавања правога и лијепога заслужују опште ув.жење, особито од просвећенијех. Експерименталне науке и појезија не искључују се. Бифон је био велики природњак, а његова је ријеч блистала дивном пјесничком љепотом. Ја знам људи који су били одлични пјесници, а у исто вријеме професори математике.