Источник

Бр. 4.

ИСТОЧНИК

Стр. 105

да јој се поклони, но она рече: Св. оче, што радиш? Ти си пресвитер с божа1 скима тајнама." Приближивши се к њему, она затражи од њега благослова, и на молбу преподобне, благослови је он и прочита символ вјере и молитву Господњу. По свршетку молитве прими она тајне тијела и крви Христове, и подигавши руке к небу, са сузама радости кликну, као некад Симеун у храму Јерусалимском с божанским младенцем на рукама: „Сада отпусти службеницу Твоју, Господе, по ријечи Твојој, с миром" (Л. 2, 29). Опростивши се са старцем, замоли га да дође на оно мјесто, гдје су се први пут сасгали и разговарали се, и „тамо ћеш ме, рече преподобна, видјети, ако то буде угодно Створитељу моме". Прође година дана, и старац се поново упути на мјесто првога њиховог састанка, али не нађе преподобне више међу живима. Приближивши се к њеному тијелу, уми јој ноге са сузама^ затим стаде читати погребне молитве и на једанпут мисао, — да ли је преподобној угодан погреб, — смути га, и он премишљаше. На једном спази он на земљи исписане ријечи: „Зосиме, на овом мјесту сахрани тијело преподобне Марије, и предавши тијело погребу, моли се за њу, која се преставила у први дан мјесеца априла, оне исте ноћи, кад се удостојила примити од тебе спасоносне даре тијела и крви Христове." Нијесу ли дивна, нијесу ли чудна дјела Свевишњега, који се брине за нас, недостојне слуге своје! Предобрп Господ удостојио је преподобну да умре онога дана, у који је, причестивши се тијела и крви Христове, постала причасницом живота вјечнога.. Прославивши Вога и његова тако дивна доброчинства, која даје онима, који вргпе вољу Нзегову, старац Зосим сахрани тијело преподобне и повративши се у своју обитељ, приповједи тамо све, чега га ]е Господ удостојио да види. 3. 0 старцу Михаилу Грузину, који се спасавао у Арселнју на самом високом, стрмом бријегу у начињеној по њему пећини, приповиједа се ово: пред смрт своју старац оболи и, осјећајући да му се приближује смрт, рече ученику своме: „Сине мој! донеси ми воде, да се умијем и да се причестим св. тајнама". А кад се причесги рече Јевстатију: „Ти знаш, сине мој. како је опасно силазити с наше пећине; ако ја умрем, ти сам не ћеш моћи снијети моје тијело: бојим се, да не паднеш с њим с висине. Зато је боље да сиђемо оба с њега благовремено." Сиђоше с бријега сретно, затим се старац помоли, ижљуби Јевстатија и рече му: „Мир теби, чедо моје, моли се за мене", — леже у гроб и с радошћу оде ка Господу. 4. Тома Егиријски приповиједа, кад је он био у манастиру старца Теодосија, који је у Скопуљу, да се тамо догодило ово. Живљаше у тима предјелима један самац, ксји се хранио травом, долазио на молитву