Источник

Стр. 138

источник

Бр. 5.

и силному и свемогућему Цару и Богу Сведржитељу, и дјелима и умом, за неиспитиване дарове Његове". 8. „И опет, премишљајући о тијелу Господњем — правовјеруј с црквом о страшним тајнама. Ма да тјелесним очима гледаш хљеб и вино, али чврсто вјеруј у то, да се суштина њихова, наитијем и дјејством св. Духа и влашћу свемогућега Сина Божјега претвара у тијело и крв Христову, тако, да овдје није нншта друго, већ само истинито тијело и крв Господња, под видом пшеничнога, кваснога, свјеже-печенога, мекога хљеба, и вина, исцијеђена из виноградних гроздова." 18. Што је св. Причешће? Оно је огањ, који сажиже и сагоријева коријен и гране гријехова! Оно је најљековитији лијек за све болести и невоље; и оно је основ освећења душе; св. Причешће јест вјерни залог вјечнога живота, и оно је, тако рећи, залог благодати Божје, почетак или клица светости; и оно је свети чвор, који тијесно веже човјека са Исусом Христом. Онај, који се достојно причешћује св. тајана, добива потпуни опроштај од свију гријеха својих, тај се може излијечити од сваке болести; ко се достојно причешћује св. тајана, тај добива почетак освећења душе своје, постаје нашљедником живота вјечнога; онај који се достојно причешћује св. тајана, сједињује се чврстом везом са Исусом Христом, јер је Исус Христос душа и живот његов, а он је најмилији члан самога Ис. Христа, или он пребива у Исуеу Христу, а Христос преПГ г бива у њему. Мдкш плотк и п ? аи л1ок > кро'к г к ко лш г к прешкдетт* и Дзтч к^к не/ит*, рекао је Исус Христос. И ако човјек, који се достојно причести св. тајана, не пође путем пређашњег свог грјешног живота, већ се по могућности буде трудио, да обрати пажњу на унутрашњост душе своје, — тада ће та клица благодати и светости мало по мало пустити жилице, укорениће се, никнути и донијети најслађи плод царства небеснога. Ако човјек, који се достојно иричести, буде живио опрезније и обазривије, тада ће се ова света свеза, која нас веже са Ис. Христом, све више и више јачати и, најпослије, постаће тако јака, да неће никаква сила бита у стању никад је растрћи, и тада постаје такав човјек живим извором живота и благодати: један додир његов, једна сјенка његова, па и сама одјећа његова, као апостола Петра, може чинити чудеса. Боже мој! Каково благо имамо ми у нашима рукама и баш у нашима рукама, стога, што нам нико не брани да приђемо и пијемо из ове чаше живота; кад ти је само угодно, приђи и пиј, и не само да нико не брани, већ и црква посведневно призива нас к овој бесмртној чаши — приступите, вапије она, примите тијело ХрИСТОВО, ОКуСИТе беСМрТНОГа ИЗВОра. (Наставиће се.)