Источник

И С Т 0 ч*н и к

Стр. 175

дЈ Блаж. Теофилакт: „Сјети се, да хљеб, који ми кушамо у тајни, није слика тијела Христова, већ само тијело Господње. . . Јер се хљеб, тајним ријечима, кроз тајанствени благослов и наитије св. Духа, претвара у тијело Господње". „Хљеб није облик тијела Господња, већ се претвара у само тијело Христово". е) Св. Јован Дамаскин: Зар он, (Бог—Слово) не може учинити хљеб својим тијелом, а вино и воду својом крви ? Он је рекао у почетку: нека пусти земља из себе траву (Бит. 1. 11.), и земља, покренута и укријепљена Вожјом заповиједи, будући и до сада орошена кишом, производи своје растиње. Тако је и овдје Бог казао: ово је тијело моје; ово јв крв моја; ово чините мени за спомен; — и по његовој свемоћној заповиједи тако бива, и биће све донде, докле не до^е; јер је тако речено: докле не дође (1. Кор. 11, 20.), И за ово ново дјело, кроз призивање постаје кишом сила св. Духа; јер као што је Бог све, што је створио, створио дјеловањем св. Духа, тако и сад дјеловањем св. Духа свршује се то, што надмашује природу и што се не може постићи, до ли једино вјером. Како ће то бити, говори св. Дјева, кад ја не знам за мужа? Дух св. доћи ће на тебе и сила највишега осјениће те (Л. 1, 34—35), одговара јој архан^ел Гаврил. И сад, ако ти питаш: на који начин постаје хљеб тијелом Христовим а вода и вино — крвљу Христовом? Одговарам ти и ја: Дух св. силази и свршује то, што надмашује ријечи и разумијевање. А хљеб и вино употребљују се за то, што Вог познаје човјечију слабост, која многога одвраћа, ако није утврђено обичном употребом. И тако Бог по обичном свом снижфењу, кроз обично по природи, свршује надприродно. . . А пошто људи за храну употребљују обично хљеб, а за пиће воду и вино, Бог је сјединио с овим тварима своје божанство и учинио их својим тијелом и крви, да би кроз обично и природно участвовали у надприродном". И даље: „хљеб и вино нијесу образи тијела и крви Христове не, никако — већ само тијело Господње, јер је сам Господ рекао: ово је моје тијело, а не образ тијела; ово је моја крв, а не образ крви. . . А ако су неки и називали хљеб и вино образима сттжа тијела и крви Господње, као на пр. богоносни Василије у литургији: називали су они тако овај принос тсроасрорау не по освећењу, већ до освећења". А на другом мјесту он говори: „Сами хљеб и вино претварају се у тијело и крв Божју. А ако ти питаш на који начин то бива, доста ти је да чујеш, да ово свршује св. Дух исто онако, као што је Господ и од свете Богородице саставио себи и у себи тијело Ду-