Источник

Стр. 220

ИСТОЧНИК

Бр. 7.

књижице већином историјског и апологетичкога садржаја (такве су библиотеке: „КеЦ^шпз^евсћЈсћШсће УоЊввисћег" „БеБепзћ-а^еп" и др.), док се у Русији радије читају проповиједи и »житија светих«. Да се и у нас такве књиге радо читају, зиамо по томе, што ће се у многим кућама наћи покрај календара и пјесмарице и ио која књига »житија светих«. Богословско књижевно друштво »Слога« у Сремским Карловцима прегло је да изда за народ читаву библиотеку малих књижица, у којима би пружило чисто православно учење о разним потребним стварима, поучило народ о празницима и њиховом светковању, изпијело живот светих људи особито Срба, оцртало религиозно-морални живот и т. д. — Испунити све то, што су млади богослови ставили себи у задаћу, врло је тегака ствар Најприје треба знати укус нашега народа т. ј. шта радије чита. У томе се он доста слаже с руским народом. Онда треба знати писати за народ, а то је врло тегако. Што се у нас ни до сад нису радо читале богословске ствари, највише је узрок томе начин писања и језик. То је одбијало не само лајике него и богослове. У нас се писало пекаквим старим стилом, пуним којекаквих фраза, у којима се обично мало каже. Писало се и сувише опширно, трпали су се словенски цитати и преко мјере, а језик пије био чист, него су се и без потребе стављале руске и црквено-словенске ријечи. Што се тиче цитата, они само отешчавају читање и разумијевање књиге и нема им мјеста ни у једној књизи за народ; а ако се већ унесу у књигу, онда морају бити на српском језику, док се у једној научној књизи наводе у оригиналу. Један протестант (Ог. ЕгаН Ом) вели: У књигама за народ не смије бити апстрактног, извјештаченог теоретизирања са га1п'ез {ћео1о^огит пего свагдје тежња за гпто реалнијим зпањем и ријечима без икаквих богословских декорација. Језик не смије бити јеврејски или грчки (мисли на дитате) него сваком разумљиви народни језик и то не пјеснички него прости, чисти и прави народни језик. * Прва је књига те »књижнице за прав. српски дом и гнколу«: Ускрс Господа Исуса Христа. Књига је за похвалу и ако не ће можда наћи жељеног одзива у најширим слојевима парода, јер је за њега доста тежак стил, којим је књижица писана. Приређивач г. Ст. Каћански добро је учинио, гато је црквене пјесме превео на српски и учинио их разумљивијим за народ. Можда би каква. лијепа проповијед на Ускрс, писана за народ, боље пристала него ли иначе дивпа, али тегако разумљива проповијед Јована Златоуста. Не обазирући се на мање и ситније погрјешке, особито језичне при превађању црквених пјесама, о којима је опгнирније проговорио госп. проф Јован Живановић у 21. бр. »Бранкова Кола«, можемо рећи, да ће ова књижица добро послужити својој задаћи. Младим и нредузимљивим покретачима желимо сваки успјех у њиховом корисном подузећу. Мар,

Разно. Изложба ријетких књига. У лондонској краљевској библиотеци британскога музеја отворена је изложба ријетких књига. У орманима има књига у повезу од злата, сребра и слонове кости, а изложене су најстарије и најређе рукописне