Источник

Стр. 236

ИСТОЧНИК

Бр. 8. и 9.

ставног дијела исте епархије у границама одредаба ове уредбе да уређује своје послове, да о њима рјешава и њима управља. VI. Сваки орган црквено-школске управе подређен је у дјелима управним непосредпо вишему управном органу; а преко овог и врховпим управним властима црквено просвјетним. УП. У отправљању послова, који су цркви и народпо-црквеној управи заједпички, судјелују споразумно црквено-јерархични и пародно-црквени органи. VIII. Свака епархија (митронолија) има право, да преко својих органа самостално управља са повјереним јој фондовима, закладама и добрима, и да их употребљава према одређеној им цијељи. Према томе, ако престане која црквена област или епархија, или који саставпи дио једне епархије, припада имање угашене епархије оној епархији, којој заостали дио народа по закону придружеп буде; имање пак угашеног дијела неког у једној епархији припада поступно вишем дијелу наиме, дотичној епархији; имање у једној црквеној општини престалог завода, цркве или школе припада дотичпој црквеној општини. Надлежни народно-црквени органи могу уз одобрење своје врховне власти, дотично великог управног и просвјетног савјета, евентуално великог црквеног суда, уз одобрење Његова Величанства одредити сврху, у коју ће се залишним иостало народно црквено имање употријебити, у колико за такав случај не би каквих уредаба, одредаба, основних писама или других каквих правоваљаних исправа било. (§ 229.) IX. Управна и просвјетна дјела, која се односе па све српске православне епархије (митрополије) у Босни и Херцеговини, спадају у дјелокруг великог управног и просвјетног савјета. Велики управни и просвјетни савјет (чланак IV., глава 5. А.), бира и у будуће свјетовног представника дабро-босанске епархије за избор васељенског патријарха цариградског. X. Наредбе, ријешења и пресуде епархијских власти и врховних призивних мјеста у стварима духовпе ирироде, извршиваће надлежни иарохијски и онштински односно епархијски органи, употребљујући при том прописана црквена и морална средства. Кад се пак ради о извршивању пресуда, одлука и наредаба разних црквено-просвјетних управних органа, исто тако ако се ради о одржању за расправљање потребитог реда и мира, пружиће земаљске власти на молбу сваке дотичне црквено-просвјетне власти потребиту помоћ. XI. Премда су српске правослачне епархије у Босни и Херцеговини једна од друге независне, ипак могу према заједничким црквено-просвјетним потребама оснивати заједничке фондове као и заједничке просвјетне и хуманитарпе заводе и установе и издржавати исте из заједничких средстава.