Источник

Бр. 8. и 9.

ИСТОЧНИК

Стр. 267

§ 128. Свака манастирска црквена онштина има свој званичан печат, који се чува код настојатеља манастирског, односно заступника његовог и носи у наоколо натпис : »печат српске православне манастирске црквене општине у Н : « са сликом св. Саве у средиии. § 129. Послове српских православних манастирских црквених општина свршују ови ограни : а) манастирска црквена скупглтипа; б) манастирски црквени одбор, а) Манастирска црквена скупштина. § 130. Манастирска црквена скупштина састоји се : а) од настојатеља манастира, односно његовог замјеника као предсједника (§ И9.); б) од свијех јеромонаха и јерођакона дотичнога манастира као чланова скупштине већ по звању своме; в) оних свјетовних особа манастирске црквене општине, које у смислу § 13. ове уредбе имају својства за скунштинаре прописана. § 131. Предсједник манастирске црквене општине јест настојатељ манастира, односно земјеник његов; у случају његова одсудства, болести или друге какве сметње, намјестник манастирски. Перовођу бира скупштина сама из средине своје на годину дана. § 132. Манастирска црквена скупштина је заступство манастирске црквене општине и контрола манастирском црквеном одбору. § 133. У дјелокруг манастирске црквене скупштине спада : 1. избор скупштинског перовође, манастирског црквеног одбора ; 2. послови назначени у § 40., тачка 3.—11. ; иоименце пак спада у дјелокруг мапастирске црквене скупгптине сва брига о уздржању и напредовању маиастирске цркве и уз њу постојеће српске православне школе и о свему покретном и непокретном имању њихову; напротив изузимају се од дјелокруга.манастирских црквених општина и њихових органа сви послови, који се тичу управе манастирских добара и оних фондова и заклада, које су намијењене уздржавању манастирске куће и манастирског братства; ти послови спадају у дјелокруг сабора братства, односно настојатељства манастирског. § 134. Ако би за уздржавање манастирске цркве и уз њу постојеће школе средства манастирске црквене општине недовољна била, притећи ће јој у помоћ дотични манастир т. ј. манастирска кућа, а по потреби и цијела епархија.