Источник

Бр. 11. и 12.

ИСТОЧНИК

Стр. 355

између римске пропаганде и нагпе земаљске владе. која би на постављаље епископа или чланова епархијских црквених судова ма и најмање гатетно упливисала. Право врховног државног надзора припадајуће Његовом Величанству, наглашено је и чланком Ш. нарочито устанољено. Глава 1. црквена оиштина. Црквена општина устројена је по примјеру општине, устројене у цариградској Патријаршији, сходно прописима канонизма изданог у Цариграду 1899. Устројство ово одговара духу и учењу православне цркве, а прилагађено духу данашњег напредног времена, а напосе духу и карактеру народа српског. Усгројством овим прибрана је сва снага народа у једну тврду органично сложену цјелину, претстављену у органима општине позвапе, да према силама и способностима својим свако у своме дјелокругу ради и развија моралну и умну снагу сво.ју, потпомажући и унапређујући опште добро цркве и народа свога. Од овако организоване црквене оаштиие, као строго црквене јединице, а као темеља читава црквено-народна организма надати се многом добру и напретку, претностављајући да ће она кадра бити предупредити и искоријенити многе међусобне зађевице и осујетити властољубиве и користољубиве тежље појединих општинара а одомаћити потпун склад, трајну љубав, слогу и пожртвовност ради постизавања племенитих и онште корисних религиозно моралних и просвјетних цијељи, за чим свака општина црквена тежити и настојати мора. Образовање нових општина, и односно диоба постојећих, задавало је црквеној управи од вајкада миоге пеприлике, стога се за добро нашло донијети у овоме погледу наређење, да се посао овај може обављати без сметља и потреса и без штете по мир и ред у народу. При диоби овој потрзбито је било таксативно назначити предмете, које диоби подлеже. И пошто се диоба ове гтрироде по искуству најлакгие и најцјелисходније свршава »судом добрих људи« то је и узакоњен тај форум, да и у будуће свршава тај важни задатак свој (§ §. 4, 6, 7.) Наређење §-а 8, којим се прописује да сваки исповједник православне вјере у области Босне и Херцеговине мора да припада једној црквеној општини, и то оној, у којој стално пребива, изазвала је нотреба, јер се мјесгимице догађало, да странци небосанци нијесу у савез оогптина примани, него су без свакога разлога искључени били, што је била очита неправда, којом су чланови једне те исте матере цркве, лишавани својих, тако рећи природних права, без сваке своје кривице. Стога се установом овом дозвољава пријем у општину односпо парохију свакоме члану православне цркве макар он и другоЈ народпости припадао, уз нарочите обвезе, које ће према црквеној општини за опште сврхе сносити морати. Печат црквене општине носи на себи лик ирвог Архиепископа и Просветитеља народа српског светитеља Саве, уз назначење општине и мјеста, у коме је сједиште општине. Установа посебног печата за црквену општину, а посебног опет за парохијално звање (§ 69. ал. 2.) у толико је потребпија била, што су многи предсједници црквених општина, свјетовњаци, скоро свуда у земљи прасвојили били себи право чувања и употребљавања званичног црквеног печата, што је свештенству у званичној пренисци са претпостављеним му црквеним и