Источник

-Стр. 356

ИСТОЧНИК

Бр. 11. и 12.

грађанским властима велике сметње проузроковало. Стога се установом наређује, да се та сметња отклони и за црквену општину други посебни печат установи и код предсједника стално чува (§ 11.) Орган црквене ошнтине јесу црквена скупштина и црквено школски одбор. За скупштинаре и одборнике, односно за општинаре у опгпте проаисана је сходно квалификација, што је у толико потребније било, у колнко је. бојазан основана, да не би у општинско заступство могли бити изабрани људи, који нису на то позвапи због слабе црквене свијести и још слабијег моралног и религиозног владања, само због тога што су у друштву грађанском случајно до неког важнијег положаја дошли (§ §. 12, 13, 15.) Дјелокруг црквене скупштине (§. 40.) а и онај црквеног школског одбора (§• 54.) опредијељен је тачно и наведене су текстативно све агенде, које ови органи свршавати имају, те су прописане и мјере, које би се у случају прекорачења истих права и дужности евентуално употребити имале. Црквеном одбору повјерене су поред избројаних у §. 51. послова још и школске ствари (§ 55.) стога што су општине овопредјелних епархија доста оскудне у интелигенцији и што је овакав састав много једноставнији и практичнији, него да се бирају два посебна одбора, одбор црквени и одбор школскиНаређење §. 28. прописује, да скупштини има предсједавати изабрани по изборној скупштини предсједник (§. 21.) мјесто мјесног пароха као природног предсједника, што се иротиви начелу цркве, које се у уредби овој дошљедно оживотворити намјеравало. Установа ова можда ће се неугодно дојмити многог члана отачаственог свештенства, но обзиром на то, што су предсједништво у општини од вајкада заузимали свјетовњаци по избору па да се не дође промјеном обичаја тог с народом у сукоб, морало се то право оставити народу, да га слободно и по најбољем увјерењу свом извршује, не искључујући могућност да и свештеник истим иутем и начином може за предсједника изабран бити. Свештенство по варошима може губитак овај тим лакше прегорјети, што је оно службом у цркви, школи и парохији тако оптерећено, да не би ни могло како треба употребити то право, него би оно и онако остало у рукама подпредсједника свјетовњака. Свештенство пак по селима мораће и онако силом околности предсједништв© примити, ношто тамо влада велика оскудица у интелигенцији, и неће имати ко други да руководи послове осим свештенства. Против природног предсједништва свештеника у општинама говори и та околност, што имаде према данашњем спремању кандидата за свештенички чин, а и према природи човјечјој и међу свештеницима доста њих који не би ни били прикладни за предсједништво у једној општини, кад се узме у обзир да има доста свештеника слабије душевне снаге и слабије енергије и отпорне снаге, па могу лахко да подлегну разним искушењима што их управа са имањем у црквеним општинама са собом доноси, тако да и ако би могли кад год остати у служби као свештеници, али не би се могли одржати као предсједници у дотичној црквеној општини. Глаеа II. — 0 уређењу иарохија, иарохијских звања и парохијалног свештенства. Пошто су парохије пошљедних година на ноио заокружене и регулисане и пошто је тај посао по начелу цјелисходности и с намјером бољег дотирања свештенства извршен усваја се опсег садашњих парохија (§. 63.) и прогшсује