Источник

Бр. 11. и 12.

ИСТОЧНИК

Стр. 359

И пошто се иста установа показала свуда благодетеом, то се према бољему образовању овопредјелног свештеничког нараштаја и у овој цркви узакоњује у претпоставци, да ће исте плодове, које је у другим црквама донијела, и овдје донијети. 0 дотацији парохијалног све.ипиенстива. Погнто је наређењем новим (чл. ХП.) тако темељ положен будућем уређењу и усавршењу питања дотације, то ће власти на то позване у првим засједањима својим на основу тачно прикупљених и уредно сложепих података утврдити морати плате свештепичке, нрогласивши како класирање парохија тако исто и епитрахиљски ред у сврху наплате за разне свештенорадње свештеникове у готову новцу. Овим ће се начином задовољити и свештенсгво и народ ношто обоје иду сложно на то, да се стање свештеничко поправи и начин наплате његове из темеља промијени и бољим замијени без да се при гом народ новим данцима преоптерети (§. 105) Глава III. 0 манастирима. У црквеној области Босне и Херцеговине налази се свега 10 манастира (§. 106.) Пошто су се манастири и нека братства ирилично удаљила била од праве цијељи своје и пошто су исти спојени нераздвојно са црквеним општипама, у којима се налазе, то се морало овом уредбом на то ићи, да се очува цијељ манастира унутар граница светим канонима обиљежених а и црквеним општинама, које их скупа са школама издржавају, морала су се призпати и узаконити при располагању са заједничким манастирско општинским имањем опа иста права која остале црквене опгнтине уживају и извршују. — Стога су појединце изложене дужности манастира и манастирских органа (§. § 124—140 укључиво) Састав манастирске црквене скупштине и манасгирског црквеног одбора од братства манастирског и изборних скушптипара и односно одборника, такав је да ће сигурно задовољити обје стране, те ће се ностићи трајна слога и мир, без којих се ни замислити не може какав користан рад за морално унапређење народа и црквено-народну просвјету његову. — Гдје пак уз манастир не постоји манастирска иарохија, као црквена општина, ту ће се мапастир управљати по нарочитим установима свете цркве (106 —123 укључиво.) Глава IV. — О епархијама, еиархијским епископима и еиархијској управи у оаште. а) У организму црквеном у опште најважпије мјесто заузима средишња епархијска управа са епархијским епископом на челу. 0 постављању епархијских епископа (§. 14о), о њиховим правима и преимућстпима у цркви не би строго узевши потребито било у овој уредби ни говорити, пошто се то све у дотичним црквено-правним официјалним зборницима правила православне ц^кве у светим канонима црквеним и правилима апостол ским опширно излаже. Ипак су околности неке изазвале потребу нарочитих неких наређења у нредлежећој уредби, у којима се мора нагласити положај епископа у цркви, њихова власт, права и преимућства, уз нарочиту нрипомену, а да сви органи и функционари црквени, били они или свјетовног реда, намјештене на ком мјесту црквене области, да извршују предана им права и дужности, могу и смију исте само