Источник

Стр. 358

источник

Бр. 11. и 12.

Да се избјегне сваки повод раздору између општинског претставништа и црквепе власти општим сугиасјем узакоњено је, да се пренесе право постављања свештеника, пароха и ђакона са црквеног суда или консисторије на претставништво опгптине (§40. 2.) стога даљег разлога, што се држало, да се само народним избором може да утврди устапова стална намјештења свештеника (§ 73.) при ком је искључена свака могућпост присилна и неоправдана премјештања, са парохије на парохију по промјенљивој вољи општина, које су свештеника каткад и онда премјештати хтјеле, кад је он дужности звања свога тачно и савјесно извргпивао, и кад се о правила црквена, ред и дисциплину ни најмање огријешио није. Право епископско очуваио је у кандидацији, којом се ишло на то, да се неби догађале злоупотребе и претпостављала вриједним и честитим свештеницима лица слабије квалификације и нижег угледа. Начин самог избора прописују §. § 32 и 92 Врло важан разлог за оживотворење овог изборног начела у крилу цркве још је и овај, шго се је предлежећом уредбом црквеним општииама ставило у дужност, да свештенство своје боље и на достојнији начин наплати, јер оно до сад никако није било обезбијеђено, шго се даље никако трпити није могло, јер је општа жзља, да се свештенству према његову бољем образовању и мпогостручпим дужностима и проширену дјелокругу н боља награда за труд његов осигура. Узевгли све ове околности у обзир и узаконивши са стране цркве све потребите гаранције за законито постављање свештенства и за чистоћу односних избора, ми епископи склонили смо се и пристали на спом^нути начин постављања свештенства надајући се отуда многим пробитцима по свештенство, службу црквену и црквени ред и мир. Предлог народних заступника, да се §. 95. измијепи те да ђаконе, који уз епископе као церемопијери и у канцеларијама консисторијалним као писари служе, постављају епископи споразумно са епархијским црквеним судом, није се могло усвојити, због тога што ови званичннци нису стални него само привремени и узимају се из реда свршенпх богослова, који се за двије-три године дана вјежба.ју у гшсарским пословимг, како би по времену као пароси евентуално протопрезвитери са успјехом звање своје отправљали*). Средсгва за плаћање ових привремених званичника не постоје, јер ни једна епархија нема у ту сврху а ни у ошпте каква фонда нли фупдације, него их плаћа земаљска управа из добре воље своје, Постављање окружног протопрезвитера као органа цјелокупне епархијске управе. пренесено је због веће важности истог органа на оба виша форума црквенаЈ епархијски црквени суд и епархијски управпи и просвјетни савјет (§. 157.\ који, ће изборни чин они свршавати у заједничкој оједпици између компетената дотичне епархије од епарх. епископа, односно епарх. црквеног суда предложених. Институција стјечајног испита и поступак при њему прописују §. §. 96 — 104. Иста је установа реципирана из сличних уредаба осталих православних цркава у Аустро-угарској монархији, а цил> јој је да млађе свештенство шго већма побуђује на знанство и практично усавргнавање у разним гранама свеглтеничке службе.

*) § усвојен према приједлогу Преосвећене ГГ. Архијереја. Ниди „Иоточник" бр. 8 — 9 стр 229 и 231. Пр. Уред.