Источник

Стр. 380

ИСТОЧНИК

Бр. 11. и 12.

многима, и да не би због насладе и раскоши, које га окружавају, надувен и лијен постао. Што се тебе тиче, ти ћеш по свој прилици остати у оном спољашљем положају, у коме си се и родио, једнако далеко од сиромаштга, као и од великог богатства. Чувај се од оне презрене зависти, коју често гаје сиромашни или мање богати према богатијима. Таква завист под философском мантијом проповијрда противу раскоши и неједнаке подјеле богатства, исказујући уображену великодушну жељу за једнакост ради уклањања многих људских несрећа. То све не треба да те вара, па ако би чуо и од признатих људи, или ако би оваквим пој мовима нашао китњасту заштиту у стотинама дебелијех књига, чији су се писци поводили за подлим страстима свјетине, да само заслуже њено одобравање. У основи израза незадовољства овакве врсте чешће леже: завист, клевета и незнање, него тежња за правичношћу. Није могуће уклонити неједнакост подјеле богатства, и из ње проистичу како добре тако и рђаве пошљедице. Онај који богате осуђује рад би био бити на њиховом мјесту, па кад је већ тако, нека богати и остану на њему, пошто би иначе неједнакост положаја постојала. Врло је мали број богаташа који свега доста имају; који премећући своје новце с мањом или већом добити за себе а често и без ње, помажу опште добро. Ови подижу трговину, развијају моду, подстрекавају на утакмицу у вјештинама и награђују труд свакоме, који овим или другим начином зара^ује себи комад хљеба. Глупо је прећериваље, у богатству гледати само извор љености, слабости и безкорисног живота. Ако богатство неке људе и створи љениве, оно ће друге побудити, да се прихвате племенитих предузећа. На земљи нема ни једног важнијег града, гдје не бп било корисних и добротворних, богаташима основаних и подржаваних уређења; нема мјеста гдје се богати, заједно или на по се, не старају о сиромасима. Због тога не гледај на богате са завишћу и презирањем и са свјетином, која на њих виче, не дијели увредљива клеветања. С богатијема сријетај се без предубјеђења и зловоље, ако ти се то не би ни допало. Како би ти било, кад би сваки, који је сиромашнија од тебе, гледао на те са предубјеђењем и мржњом? У погледу твог сопственог имања шљедуј правилима мудре штедње. Избјегавај тврдичлук, због којега срце окори и ум затупи,