Источник

Бр. 11. и 12.

ИСТОЧНИК

Стр. 381

исто као и раскош, која нас ваводи на лакомислено зајимање новаца, падање у дугове и пропаст. Тезкња за умножавањем богатства дозвол,ена је, ако није под упливом грдне лакомости и несавлад-љиве етрасти; кад човјек зна, да од богатства не зависе срећа и право достојЧнство , него од сачувања душе у потребној чистоћи пред Вогом и људима. Твоје доброчинство умножавај саразмјерно напредовању твога богатства. Бити богат и имати све врлине могуће је, али бити богат и егоист срамота је. Ко много има треба да много и даје, — ова света заповијед нема изузетка. Не одреци помоћ сиромаху, али то нека не буде искључиво твоје добро дјело. Истинито и право доброчинство сматра се пружање срестава за прехрањивање сиромаха не прошњом милостиње, него примјењивањем његова труда на сваки рад и ниже и више врсте. Свагда се сјети, да ти непредвиђене околности могу у свако вријеме просути нашљеђе твојих предака, и направити те сиромахом. Ми одвећ много зкамо примјера, такве превртљивости, и ниједан богаташ не би се могао ријешити да макар кад рече: „ја нећу умријети у прогонству и сиротињи". Користи се богатством, али свагда сачувај племениту способност да можеш и без њега; способност коју црквени учитељи и св. јеванђеље називају „духовном нишчетом". Кад се једном Волтеру прохтјело да се подругне, рекао је, да је јеванђелска нишчета (смиреност) умна глупост или умна ограниченост. Али под овим ријечима треба прије разумјети врлину, која заповиједа и у богатству смиреног духа бити, не плашити се сиромаштва ако наступи, трпљиво га сносити, и код других га сносити. Ова врлина ни из далека није глупост: Њу само може имати мудра и узвишена глава. Сенека каже: „ако хоћеш да образујеш свој дух живи сиромашно, или тако као да си сиромах". Немој се поништити ако осиромашиш. Не стиди сезанасушну кору хљеба радити. Сиромах исто толико може достојан бити поштовања, колико и онај, који му помоћ пружа. Знај се лако од онога одвикавати, нашто си се у богатству навикао. Немој се претстављати у смијешиој и жалосној улози сиромаха, који занемарује врлине, које сваког сиромашног човјека красе; иего у скромности пуној достојанства, строгој штедњи, неумрлом усталаштву у раду, у мирноћи и трезвености духа усред свакојаких патњи.