Источник

Бр. 11. и 12.

ИСТОЧНИК

Стр. 387

у свијету грјешник; но ја у будуће нећу бити такав, ја ћу се поправити, одбацићу рђава дјела, оставићу порочне намјере: Само ме удостоји, Господе, сада да се достојно причестим пречистих твојих тајанаК'к1 )8к> Господи, — само помози мојој невјери, гакш тм еси коистинВ Хр"{СТОСТк, (ткНГК ЕоГЛ ЖИВДГЧ), ПрИШЈДМИ К Г К /ИфТх гр^кшнмА сплгти; еш ,Е кН ?р8к> — и још те молим, помози мојој невјери, — еш,е к-крКк*, гакму сТе естк гал10б пречистое т^кло ткој, и с'т естк сл/иаА честнаА крокк ткол. Не дам ти пољупца Јудина; не, ја те нећу замијенити никаквим уживањем, нећу те продати ни под коју цијену; само ме помилуј и удостоји ма само једанпут у животу, да се неосуђено причестим пречистих твојих тајана. Који с таком вјером, с таком намјер >м приступа к овој св. чаши чист од гријеха, он се рјешава грјеховних свеза, које вежу душу његову, и затим се нричешћује пречистих тајана не на суд или осуЈјење, већ за опроштење гријеха и у живот вјечни. — Дај, Господе, да се тако прнчесгимо сви ми, не само сада, већ и свагда. Амин.

Ријеч војницима прије занлетве. Говорио војницима, прав. Србима, у сарајевској богородичној цркви 19. окт. 1905. протопресвитер Думитрије ЈанковиК, војн. свештеник у причуви. Христољубиви војници! Послије све скете службе. док изађете из овога светога дома Свемоћнога цара небескога, положићете данас свечану заклетву вјерности узвишеној особи свијетлога цара земаљскога, милостивог и витешког господара нашег, цара и краља Франца Јоснфа 1.-ог. Ви ћете се заклети именом Вожјим, да ћете Господару свагда и свугда вјерни, ГБему и старјешинама вашим у свему покорни бити ; да ћете уз заставу вашу свагда и свугдје храбро и јуначки истрајати^ и за добро отаџбине уз њу стајати, па ако је воља Божја — и падати ! Ту заклетву, којом велике одговорности и тешке дужности на се примате, захтијека од вас опште добро народа, којему припадате, благостање ове груде земље, која вас храни и одијева, сигурност ваших милих и драгих на дому, част и поштовање према свијетлој круни царевој и љубав према Богу, у Чијем закону пише: Подајте цару што је царево и Бога се бојте, цара поштујте! Заклетва та овлашћује вас, да оружје носите, али вам уједио и заповиједа, да то оружје по наредби ваших старјешина, а по благослову цркве, у злу и нужди против непријатеља храбро и јуначки употребите!