Источник

Стр. 386

ИСТОЧНИК

Бр. 11. и 12

род наш с Господом; и није само ради тога дошао Ои, већ и ради тога, да и нас, који то свршујемо, учини учесницима имена Његова. Благо онима , говори Он, који мир граде, јер је њихово царсгаво небеско (Мат. 5, 9). Што је учинио јединородни Син Вожји, то исто чини и ти, по својој људској моћи, поставши узроком мира и ради себе сама и ради другтлх. Зато тебе, који мир градиш, и назива Оином Божјим; зато и кад је установљавао ову жртву није Он спомињао никакву другу заповијед, већ измирење с братом, говорећи, да је то најважније... И тако знајући то, прекратимо сваки гњев, и очистивши своју савјест, са сваком смјерношћу п кротошћу приступимо к трпези Христовој, с којим припада Оцу, заједно са св. Духои, свака слава, част, држава, сада и свагда и на вијеке вијекова. Амин. 27. Поука пред св. причешЂем Св. пророк Мојсије видио је једном на гори купину, гдје гори а не сагорјева; он се хтједе приближити, да види ту чудну појаву, али на једанпут чује глас из купине, гдје говори: „ Мојсије: Мојсије! не иди овамо. 11зуј обуЛу своЈу с ногу својих (2 Мојс. '. 4—5). Побожни слушаоци! Еупина, коју Мојсије видје, заиста је била појава чудна и страшна; јер је горјела а није сагоријевала; јер је из купине говорио сам Бог. А зар није исто тако чудна и страшна св. чаша, пред којом стојите и којој приступате? Овдје у тој чаши, под видом х.љеба даје се вама истинско тијело Господа нашега Исуса Христа, а под видом вина — истинска крв ЕБегова. Овдје у тој чаши оган> је божанствени, чудни, страшни огањ, који достојве чисти и оживљује, а недостојне пали и згара. И зато у име Бога, који је некад говорио из купине и сад тајанствено овдје присуствује говорим свакоме, који се приближује к св. чаши: не приближуј се овамо; изуј најприје обућу с ногу својих; развежи најприје грјешне узе које вежу твоју душу. Још није касно; још можеш учинити то, што ниси могао или ниси хтио, а дужан си био учиниги, најприје. Благоразумни разбојник и на крсту висећи, успио је спремити себе за рај. Не бадржавај у души својој болешљивих уздисаја: с тима уздисајама излијећу гријеси. Не стиди со својих срдачних суза: то је мелем на ране грјеховне. Заборави све земаљско, што те окружује: на тебе гледа сад Исус Христос, на тебе гледа сад твој авђео — хранитељ; на тебе гледа сад сва небеска војска. Ти си сад као на страшном суду; сад се рјешава твоја судбина за цијелу вјечност: ти ћеш се причестити или за живот вјечни, или на осу^ење вјечно. И тако реци души својој: ја сам грјешник, први