Источник

Бр. И. и 12.

ИСТОЧНИК

Стр. 397

радова угледало је евијета у богословским листовима »Странику« и »Црквеним Вједомостима«. 50 годишњнца В. Т. Пјевницког. 6. нов. т. г. навршило се 50 година професорског и научно-богословског рада знаменитог редов. нрофесора кијевске духов. академије и доктора богословије Василија Теодоровића Пјевницког. Рођен у владимирској гувернији, прво образовање своје добио је Пјевницки на Муромској духовној школи. Науке је даље наставио у владимирском духовном семипару, а потом у кијевској духовној академији, гдје је након четири године исту довршио са степеном магистра богословије. Непосредно послије тога постао је на истој академији доцентом, а потом ускоро и ванредним професором. Год. 1872. постао је доктором богословије на основу своје расправе »Свети Григорије Двојеслов, његове проповиједи и омилитичка правила«. Год. 1881. постао је на кијевској духовној Академији редовним професором. Пјевницки је написао много разних дјела и чланака и тешко је у овој краткој биљешци изнијети све радове његове посебно издане и у појединим листовима. Научно-литерарни радови његови излазили су поглавито у листовима »Воскресное Чтеше«, »Православное Обозр&ше«, »Русскал Бес&да«, »Руководство длл селвскихг паствфеи«, и поглавито у листу »Трудв1 Шевскои Академш«, коме је листу он уредник већ од више година, Поглавито су му знатна посебна издања: »Свлн^енникт.«. 1897., »Свнш;енство«. 1897. »Первал самал древнал гомилетика и среднев^коввш гомилетики«, »Гомилетика вђ новое времл со времени реформац!и Лготера«, »Сборник словт.« (44-) »0 загробнои жизни« (1903.) »0 воскресенш мертвБ1хт>« (1904.) и многа друга дјела. Писао је још поједине чланке омилитичког, религијозно-васпитног и педагошког садржаја, а такође и чланке публицистичке. Већ из ово неколико црта може се видјети на колико широкој основи простире се научно литерарни рад заслужнога руског црквеног књижевника Пјевницког. Црква у Патријаршији Цариградској. "{' Митрополит леиноски Диодор, На осгрву Хиосу прошлога мјесеца преминуо је митрополит острва Лемноса Диодор Масха. Покојник се родио на Хиосу 1857., гдје је и прво образовање добио, а затијем је наставио и довргпио богословску школу на острву Халки. Богословске науке наставио је потом на богословском факултету Атинског свенаучишта. Год. 1895. за натријарха Антима VII. позван је био Диодор у Цариград, гдје је постао великим ђаконом патријаршије. Крајем 1899. г. за патријарха Констаптина V. посвећен је био Диодор за митрополита острва Лемноса. Његов нашљедник на митрополији лемпоској биће по свој прилици секретар цариградског патријаршијског Синода архимандрит Генадијг Алексијадис, један од најобразованијех клирика цариградске патријаршије. 25 -годишњица листа „Црквене Истине". 1. окт. т. г. навршило се 25. година, како излази званични орган цариградске патријаршије »Црквена Нстина« (ЕххАтјспаатсху) АХ гј & екх ). Овај лист основао је год. 1880. данашњи васељенски патријарх Цариградски Његова Светост Јоаким Ш. У току свога излажења овај је лист вазда стајао на висини задаће своје, служећи религиозно-моралном просвећењу грчког свећенства и народа, коју је сврху изводио и научним и популарним начином. Данашњи уредник листа је познати научник грчки Мануило Гедеоч. Дар богословској школи на Халки. Кронштатски протојереј Јован Сергијев послао је на патријарха цариградског хиљаду рубаља у злату као материјалну помоћ за издржавање богословске школе на Халки. Поводом тијем изразила је