Источник

Стр. 20

источник

Бр. 1.

Црква на Западу. \ Епископ Вебер. 12. јануара по новом календару умро је епископ њемачких старокатолика др. Теодор Вебер. Ово је други егшскоп самосталних њемачких старокатоличких опћина, који је нашљедио прије 10 година упокојеног чувеног епископа Рајнкенса. Еп. Вебер родио се год. 1836. По свршетку гимнасијских наука свршио је богословију и философију на свеучилиштима Бонском и Минхенском. Већ у 22 години постао је на. бонском свеучилишту доктором философије за своју радњу »0 философији Сгшноце и Лајбница«. Ускоро потом био је рукоположен за свећеника и додијељен бреславској дијецези. У Бреслави наскоро постане др. Вебер доцентом па философском факултету; г. 1872 постане ванредним а г. 1878 и редовним професором. Ватикански сабор помрси тишину и мир његове научне дјелатности. И против свеје воље упусти се он у борбу са претставницима ватиканизма, као заштитник и бранилац старокатоличке вјере. У овом периоду времена још се интезивније јавља он на пољу науке и као професор свеучилишта, и као проповједник и говорник. Лист „АккаЉ. УоШзМаМ" (»Старокатолички Народни лист«) набраја сва његова дјела, која се појавише послије ватиканског сабора. Међу тгајважнијим дјелима његовим јесте »Историја нове њемачке философије и метафизике« (у три свеске г 1873) и »Метафизика, научни основ антологије позитивног Хришћанства« (у двије свеске г. 1888 и 1891). Ово дјело је као израз философске системе самога Вебера. Год 1890 на позив еп. Рајнкенса пређе Вебер у Бон за генералног викара, а у јуну мј. 1895. буде он по смрти еп. Рајнкенса посвећен за епископа њемачких старокатолика. Оцјењујући еиископски рад дра Вебера пише „А1Ља01. Уо1кз1)1аи" »да ће оно, што је др. Вебер, као епископ, био за старокатоличку цркву, остати на вјечита времена урезано у срцима свију, и да управо нема довољно ријечи описати заслуге његове по цркву старокатоличку«. За његовог еписк шовања помножио се број старокатоличких опћина, иодигнуто је много нових цркава, а и паства строкатоличка веома се помножила.

КњиЉевне биљешке. (Академско друштво Срба из Босне и Херц<говине „Рад" у Вечу) Дне 20. децембра 1905. основало се и конституисало » Академско друштво Срба из Босне и Херцеговине „Рад" у Бечу «. Друштву је задаћа: привредно-научно образовање својих чланова држањем предавања и дебата, те оснивањем у том смјеру потребне књижнице и читаонице. У унравни одбор су изабрани: предсједник сапсЈ. јп°\ Михаило Благојевић. потпредсједник сап<3. ЈагЈз. Војислав Бесаровић, тајник сапс!. гигјз. Ђорђе Крстић, благајник-књижничар 8кисЗ. тег1. \'ег. Васо Бабић; одборници: з!и(3. рћП. Вељко Вујасиновић и 84и<3. (есћп. Петар Петковић. Ревизиони одбор: сапс!. рБП. Душан Максимовић, сашЗ. ш»\ Пајо Зуровац и 8(;иб, Јогез! Светозар Зрнић. Објављајући оснивање овога друштва Срба ђака из Босне и Херцеговине, управа друштва вели, да јој је дужност напоменути велику потребу, која је изазвала у живот ово друштво. »Академска је омладина из наше домовине малобројна, а дужност је сваког њеног појединца тим већа. Свјесна тога увидјела је омладина, да јој је за њен будући рад у народу потребна спрема. Прије