Источник

Стр. 92

ИСТОЧНИК

Бр. 3.

Црква на Западу. Лаибетска конференција. Како „Могшпд Роз1" јавља, енглески »Никејски савез духовних лица« („КЈсепе С1шгсћтеи '8 1Ј|поп ! ') куии иотписе за један позив, који ће се имати упутити свима епискоиима, а ради одржања Ламбетске конференције у год. 1908. Цијељ би ове конференције била наиме та, да се успостави једипсгво хришћанства, које је оцјепљењем западне цркве од источно-православпе нарушено. У одбрану Хришћанства. Како „ТНе ЗгапЛаг Ј ' јавља. у Енглеској постоји извјесно удружење, које нриређује јавна предавања у одбрану Хришћанства. Опа се нредавања држе не само у затвореним локалима. него и нод отвореним небом и по парковима и улицама и имају огромног успјеха. У нрошлој години приредило је то удружење неких 850 предавања. Конференција свију реформатских цркапа. По „Тће Тгјћипе" савез реформатских цркава ријешио је, да сазове конференцију свију реформатских цркава за 5. јули 1906. године. Сврха конференције била би, да се обнови пријашња веза и јединство међу реформаторским црквама Конференција би имала бити у Прагу, а расправљало бн се иа чешком и енглеском језику.

Ч и т у /I е.

•{* Вриједни свештеник Јован Гаћппопић, парох фатнички, иза тешке осмомјесечне болести преселио се у вјечност у 3 сата послије поноћи између 29. и 30. јануара у Билећи, гдје је био дошао 4. јануара о. г. не би ли у близини лијечника бар колико год своју тешку бољетицу ублажио. Покојник је рођен у Мекој Груди 1861. године, а рукоположен од митрополита Игњатија 30. децембра 1885. за ђакона, а 1. јануара 1886. за презвитера у мостарској цркви и постављен на фатничку парохију, гдје је на корист наше св. вјере православне и потпуно задовољство својих парохијана до своје смрти вјерно служио. Опијелу, које је ооавл,ено 31. јан. у билећкој цркви присуствовало је цијело грађанство, кот. предстојник са чиновништвом, пуковник госп. Новак са официрима, заповједник са оружницима, учитељи народне школе и велики број Срба сељака из цијелога котара. Поред петорице свештеника, који су на опијелу чинодјејствовали, опијело је увеличао г. Ј. Зец, који је са билећком омладином прекрасно одговарао на јектенија и узгласе. На опијеиу се са покојииком у дирљивом говору опросгио јеромонах Ј1. Нинковић, истичући врлине и заслуге рокојникове око добра св. нам цркве и народа српског. Покојник, кога поред његове уцвијељене породице и остале родбине, оплакује и сав срнски народ билећкога котара, јер у њему губима узор свештепика, примјерна хришћанина и вриједна Србина, сахрањен је код цркве иод Осојем 31. јануара о. г. уз многобројно учешће народа Лака му српска груДа земље, коју је свим жаром свога срца љубио и вјечан му спомен међу нама!