Источник

Стр. 132

ИСТОЧНИК

Бр. 5.

товњаци сједницу ширег упр.-просвјетног савјета под предсједништвом потпредсједника Господина Косте Кујунџића. И тек сутра дан 20 и мј. одржана је заједничка сједница под предсједништвом Господина Митрополита, па којој су већином гласова (21 против 19) донесени ови закључци: I. Штампани »Предлог закоиа о плаћама и осталим парохијским приходима српско-православног свештенства Дабро-босанске епархије« — састављени од свештеничких чланова изабране анкете: протопресвитера Васе С. Поповића редовног члана епарх црквеног суда и свештеника Стеве Трифковића из Сарајева — прихваћен је као законска подлога и упућеп Великом Просвјетиом Савјету ради претреса и дефинитивног узаконења. П. Док се поменути законски предлог надлежно не претресе и не донесе дефинитивно уређење свештеничког стања — које има до конца 1У07. сређено бити — дотле се доноси и важиће сљедеће провизорно ургђгњс о св°штеничким плаћама и наплатама: 1. Сваки парохијски свештеник Дабро-босанске епархије примаће од 1. јануара 1906. године по 1240 круна привремене плаће из црквено-просвјетног ириреза Дабро-босанске епархије, коју ће им плаћу Српска Штедионица у Сарајеву, по овлашћењу епархијских црквено-просвјетних власти, свакога 1. дапа у мјесецу на прописане признанице исплаћивати и поштом непосредно или иреко надлежног протопрезвитератског звања достављати. Ове признанице слаће се предходпо до 25. дана сваког мјесеца Његовом Високопреосвештенству, који ће их ликвидирати и Штедионици ради исплате упутити. (Признанице ће се доцније штампати и свештеницима разаслати, а сада може сваки парохијски свештеник примити одмах по 600 круиа за 5 мјесеци 1906. годипе, у које се рачуна и сљедећа свота). 2. Сваки парохијски свештеник без разлике примаће годишње по 200 круна, дозначених црквено-просвјетним властима из средстава земаљске владе, и то а) из наслова названог у земаљском прорачуну за »богочаст« (субвенције) и 6) из наслова за »наставу« (катихизације), које су своте према ХШ. члану основних одредаба »Црквено-просвјетне Уредбе« на ту цијељ и одређене. За ову годишњу награду од 200 круна дужпи су парохијски свештеници, који имају у својим парохијама народне основне школе (комуналпе), предавати у истима православпу вјеронауку; док они у чијим парохијама нема тих школа, обвезани су поучавати вангаколску младеж у молитвама и основима хришћанске вјере, о чему ће црквеии суд своје упуство и паређење накнадно издати. 3. За све варошке као и за оне селске народне основне школе, које су преко 6 километара од свештеника далеко, добиваће дотичпи свешгеници од 50 до 100 круна годишње пакнаде у име путног трогпка и већег труда. Ово ће се ночети издавати одмах, чим се прибаве нужни докази и освједочења о даљини дотичних школа. Сарајево као главно мјесто остало је као и до сада изнимно са 400 круна годишње за народну основну школу и 400 крупа за предавање православне вјеронауке у овдашњим римокат. клостерима (виш. дјев. школи и жен. препарандији). 4. Установљене су сљедеће привремене епитрахиљске таксе и паплата за званичне исправе: 1. За знамење и молитву породиљи у дому породиље 1 К; 2. За молитву болеснику у цркви или парохијалном дому 60 хел.; 3. За молитву у дому болесника 1 К;