Источник

Бр. 5.

ИСТОЧНИК

Стр. 127

а има доста и његових бесједа као и писама, која илустрирају тадашње црквене прилике. Сва дјела Григорија Ниског јасно нам казују, да он заузима најкидније мјесто међу спекулативним мислиоцима патриотичког доба. Превод овај нека буде с. наше стране мали приложак, да се читаоци овог листа упознају бар колико толико са овим св. Оцем, који је у нагаој богословској књижевности и онако врло слабо познат, да Не рекнеМО НИКаКО. (Наставиће се). Идеја бесмртности. — пг. С. 6Шег. (Свршетак.) Најјасније, и смијемо рећи за хришћанина на потпуно убједљив начин изложена је идеја бесмртности у религиозним књигама Старога и Ловога Завјеша. Од доба просвјетништва је (Нс1ит уи1§-аге, да Пентатеух ништа не зна о казни и награди на оном свијету, и смије се признати, да идеја о каквој одмазди на оном свијету у ствари није јасно истакнута. Али је неправо, кад се тврди, да Пентатеух не познаје баш никако идеје о бесмртности Представа о томе лежи већ у заповједи Божијпј у рају, која под пријетњом смрти забрашује јести од дрвета познања (Пост. 2 17 , 3 4 ), она се јасно види у загонетној пропасти Еноха, који се није смрти бојао (Пост. У. 24, Посл. Јевр. XI. 5), даље читамо приликом приповиједања о смрти патријарха Аврама и Јакова, да су били са својим старима скупа покопани, да осим живота на земљи има још Шеол, царство мртвих, гдје се умрли задржавају (Пост. П. 58. и гл. 49 ст. 31). Напошљетку имамо у Новом Завјету читав ред паралелиих мјест-1, гдје Христос разлаже Садукејима, који сумњају у васкрсање, да Вог Аврама, Исака и Јакова није Бог мртвих него Бог живих (Мат. гл. 22, ст. 32, Марк. 12 гл. ст. 26—27, «Лук1 20 гл. ст. 37—38). Што даље идемо у доба, кад су писане каноничке књиге, тим нам јасније излази и идеја о бесмртности. У псалму 49 ст. 15 читамо о „откуиљивању душе из Шеола и примању код Бога"; пророци Исаија и Данило говоре о вјечном уништењу смрти и васкрсу умрлих за вјечви живот (Ис. 26 гл. 19, Днп. гл. 12 ст. 2); песпмистички дио Старога Завјета, књига „Кохелег" 1 ) свршава са иризнањем, да се ти*) „Кохелет" је јеврејски вазвв ва Г књигу проповједникову У јеврејскои вначи та ријеч: говорник у скЈИШТиви, проповједвик; у а .пександринском преводу је преведена са »']<]ххХгјаКХаТУ]?«. Прев.