Источник

источник

Стр. 129

„Валенштајн" или „Фауст". Шта гони Шекспирова Ричарда III. и Мекбета до очајања? Мисао на бесмртност и одмазду, која им се намеће иза гријешног живота. Хоћемо ли најпослије да класифицирамо различите врсти вјеровања у бесмртност, то их има три: ириродпозпансшвено модерно вјеровање у беемртност силе и материје, човјечије заслуге и дјела; филозофско-умјешничко идеалног познавања и стварања, те оптте психолошко вјеровање религије. Ове три форме не иск.ључују једна другу, могу се у једном индивидуу сасвим добро слагати. Прва врста бесмртности изражена је у пјесниковим ријечима: „Које за свог живота чинио најбол.е, т^ј је живио за сва времена! Филозофско вјеровање у бесмртност изложено је у ријечима : „Живот није највеће добро." „Религиозно-хришћанско вјеровање у бесмртност налазимо у ријечима Исуса Христа Марти из Витаније, које се обично цитирају над гробом: Ја сам васкрсеније и живот: који вјерује у ме, живјеће ако и умре. И ни један, који живи и вјерује у ме, не ће умријети за навијек." (Јов. 11 гл. 25—26.) С њемачког превео П. В. М.

Духовно-поучни чланци намијењени онима, који се спремају за св. причешће. — Написао: Гр. Дјаченко. Превео: Јован ПетровиЛ , протопрезвитер и кр. професор у Загребу. (Наотавак.) П. Зашто је Госиод установио ову тајну ? а) Пајближа цијељ установљења ове тајне јест — сје&ање Сааситеља , нарочито његових страдања и крсне смрти. „Ово чините, мени за спомен", рекао је Господ (1. Кор. XI. 25). б ) Уједно с тим служи она за нас оснивањем и знаком новога завјета и новога савеза нашега с Богом у Христу , коме је стари завјет само праслика. „Ово је крв моја новога завјета, говори Спаситељ; ова чаша — јест нови завјет крви моје" (Мат. 26, 28; I, Кор. 11, 25). в) Даља цијељ ове тајне јест — најтјешње сједињ°ње с Хрисшом и међу собом. „Који једе моје тијело и пије моју крв, пребива у мени и ја у њему" (Јов. 6, 56—57). „Јер смо једно тијело многи; јер сви у једноме тијелу имамо заједницу" (1. Кор. 10. 17). —-